Amasci.net

Kalcijev oksid (zivo vapno) koristan je spoj pomocu kojeg se moze odvajati voda iz etanola, cime se nakon destilacije moze dobiti gotovo 100% etanol. Iako ga se moze jednostavno i kupiti, cesto je takvo zivo vapno vec upilo nesto vlage, tako da osim kalcijevog oksida, vjerojatno je prisutna i odredjena kolicina kalcijevog hidroksida.

(http://www.amasci.net/syntheses/images/syntheses/calcium-oxide-synthesis-2.jpg)

Kako bi se dobio cisti kalcijev oksid, potrebno je zagrijati kalcijev hidroksid bar do nekih 512°C.
Tada se kalcijev hidroksid raspada na kalcijev oksid i vodu prema reakciji Ca(OH)₂ <-> CaO + H₂O.

Nista spektakularno, ali korisna i jednostavna reakcija. Za vise detalja, pogledati ovdje (http://www.amasci.net/syntheses/calcium-oxide-synthesis.php?lang=hrv).

Ali može se pripremiti i zagrijavanjem kalcijevog karbonat. Meni se najbolje pokazala školska kreda za taj postupak... :tongue:

Kako si zagrijavao? Direktno plamenom?

Pitam jer je za toplinsku razgradnju karbonata potrebna jos veca temperatura, oko 840°C.

Direktno plamenom oko 15 min, da budem siguran da sam dobio što više kalcijeva oksida.
Koristio sam mekerov plamenik.

:thumbup: Direktni plamen bi svakako trebao biti dovoljne temperature.
Prema nekim izvorima, vec i obicnim Bunsenovim plamenikom se mogu postici temperature iznad 1000°C.

Inace, pao mi je na pamet isto jedan zgodan izvor kalcijevog karbonata - mramor :eureka:
Iako ima hrpa karbonatnih stijena, tj. minerala koji se takodjer mogu koristiti.

Usput, evo zgodan video (http://www.youtube.com/watch?v=_jOxiy3QIhE) koji prikazuje koliko kalcijev oksid moze zagrijati vodu s kojom reagira.  ;D

Evo i ja uzeo malo svoga i stavio u vodu i čujem šuštanje, ali ne tako jako i dugotrajno, ali nije prokuhalo... :wink1:

Evo još jednog zanimljivog videa. (http://www.youtube.com/watch?v=ja4elm8-D00&feature=related)
Ali problem je čuvanje kalcijeva oksida, moraš ga sačuvati podalje od vlage i ugljikova dioksida.

CaO_(s) + H₂O_(g) --> Ca(OH)_2(s)

CaO_(s) + CO_2(g) --> CaCO_3(s)

Ca(OH)_2(s) + CO_2(g) --> CaCO_3(s) + H₂O_(l)

Osobno ga ne volim uopce skladistit, tako da ga vecinom samo napravim prije nego trebam.

Neznam dal ste vidli ovu zgodnu stvar (http://en.wikipedia.org/wiki/Self-heating_can). Samozagrijavajuca salica/limenka :thumbup:

Dok se zeli upotrijebit, treba samo maknut granicu izmedju vode i kalcijevog oksida (vecinom potezanjem nekakvog prstena, koliko sam skuzio), reaktanti potom dodju u kontakt i pocinje egzotermna reakcije, i nakon kratkog vremena, evo toplog napitka  :smilegrin:

Haha, ovo je najbolje iskorištenje hemikalija. Samo jedno pitanje: da li je kreč pod imenom "živo vapno" 100% čist u oba smisla: da nema fizičkih primjesa (izmet, trava...) i hemijski jel čist (nema u njemu kalcijevog karbonata (nije upio CO₂))?

U slučaju živog vapnog koji se koristi u građevinarstvu, može se reći da je vjerojatno sve samo ne 100% čist. Takvo vapno često dolazi u velikim pakovanjima i nemoguće je garantirati jednolik sastav, a niti je od presudne važnosti s obzirom za što se koristi. Druga stvar je skladištenje vapna, vidio sam da često dolazi čak i u onim papirnatim vrećama. Teško mi je vjerovati da kao takav s vremenom ne dolazi u doticaj s vlagom i ugljikovim dioksidom, pri čemu nastaju kalcijev hidroksid i karbonat.

Ako želiš dobiti čim čišći CaO, možeš uzeti živo vapno i zagrijati ga na visoku temperaturu (da ukloniš Ca(OH)₂), ili na još višu temperaturu (da ukloniš i CaCO₃). Ako pak trebaš još čišći CaO, vjerojatno ti jedino poduzeća koja prodaju laboratorijske kemikalije mogu garantirati veću čistoću.

Momci jeste li vi nabavljali kalcij oksid u obliku praha ili kamena.
Ja sam nabavio u obliku kamena i jako ga je tesko smrviti, gotovo nikako. Udarao sam čekičom, stavljao u mlin, ali dzaba  :shocked2:
Čak mi je plastika u mlinu oko onog noža pukla :sad: :mad:

Pazi što radiš sa CaO, zna biti prilično nezgodan. Ne smije dolaziti u dodir sa vodom. Pokušaj mu polako dolijevati male količine vode da dobiješ kalcijev hidroksid koji nije toliko tvrd. Zatim ga žari na visokoj temperaturi da opet dobiješ kalcijev oksid.  :thumbup:

Prije sam znao manju kolicinu kalcijevog hidroksida zagrijavati na max. razini grijaca. Ne znam kolkika mu je max. temperatura (je li preko 512 C :puzzled:), ali jednostavno nakon zagrijavanja stavim taj prah u vodu ali ne vidim nikakve reakcije  :puzzled:

Al pokušat ću još jednom  :wink1:

Možeš pokušati izvagati uzorak prije zagrijavanja i poslije zagrijavanja.  :thumbup: Zatim usporediti pomoću stehiometrije.

Budem pokušao  :wink1:

Ako se radi o električnom grijaču, mislim da temperatura neće biti dovoljna visoka. Ja sam zagrijavao na širokom plavom plamenu, preko tanke ploče limene, gotovo sat vremena i još uvijek nije sav Ca(OH)₂ prošao u CaO. Treba dosta energije utrošiti. :shocked2: Praktičnije i jednostavnije ti je možda naći način da CaO usitniš, nego da ga prvo pretvoriš u hidroksid, pa onda opet u oksid.

Živo vapno (http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivo_vapno) (metalurško vapno, negašeno vapno, porozno vapno, tvrdo ili meko pečeno vapno) je bijela amorfna krutina u većinskome sastavu sastavljena od kalcijeva oksid (CaO), koja najčešće dolazi onečišćena s oksidima magnezija, aluminija i željeza.

Moguće ga je kupiti u građevinskim dućanima jer im služi za pravljenje žbuke (http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDbuka), ali u vrećama od 25 kila za malo više od 50kn, ali toliko vam ne treba, a manje od par kila ne znam je li se može kupiti, ali svakako ga možete dobiti od nekog vapnara da ga ne kupujete bezveze svih 25 kila. Ako ima u blizini kakav sajam, moralo bi biti i vapnara.
U krajnjoj nuždi možeš uzeti acetilenski plamenik i žariti vapno ili vapnenac. :) - takav postupak se naziva kalcinacija (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kalcinacija).

Gašeno vapno (http://hr.wikipedia.org/wiki/Kalcijev_hidroksid) (poznatiji kao gašeno (građevinsko) vapno, kreč, vapnena pasta, kalcijev hidrat, Ca(OH)₂) nastaje reakcijom živog vapna (http://hr.wikipedia.org/wiki/Vapno) s velikom količinom vode (tzv. „gašenje vapna“):

CaO(s) + H₂O(I) --> Ca(OH)₂(s)


Specifične težine vodenih otopina kreča /vapnenog mlijeka/ kod 20°/4° C

Spec.---------------%--------------1 litra sadrži grama
Težina---Ca(OH)2  II    CaO                 CaO
1,0085     1,31             0,99                  10
1,017       2,59             1,96                  20
1,0245     3,87             2,93                  30
1,0315     5,13             3,88                  40
1,039       6,36             4,81                  50
1,046       7,58             5,74                  60
1,0535     8,79             6,65                  70
1,0605     9,96             7,54                  80
1,0675     11,14           8,43                  90
1,075       12,29           9,30                  100
1,0825     13,43           10,16                110
1,0895     14,55           11,01                120
1,0965     15,67           11,86                130
1,104       16,76           12,68                140
1,111       17,84           13,50                150
1,1185     18,90           14,30                160
1,1255     19,95           15,10                170
1,1325     21,00           15,89                180
1,140       22,03           16,67                190
1,1475     23,04           17,43                200
1,1545     24,04           18,19                210
1,1615     25,03           18,94                220
1,1685     26,01           19,68                230
1,176       26,96           20,41                240
1,1835     27,91           21,12                250
1,1905     28,86           21,84                260
1,1975     29,80           22,55                270
1,205       30,71           23,24                280
1,2125     31,61           23,92                290
1,2195     32,51           24,60                300

Izvor:

Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..


*Najveća građevina koju su ljudi ikada sagradili na Zemlji je veliki Kineski zid, duljine 6400km. Njegova je gradnja započela u 3.st. prije Krista, a trajala je sve do 15. st.. Građen je od zemlje, kamena i opeke, a kao vezivo rabila se žbuka. A to se vezivo pokazalo toliko otporno da su se dijelovi zidina održali do danas.