Amasci.net

W(conc. HBr_(aq)) = 68.85%
W(azeotropna smjesa HBr_(aq)) = 47.38%

Kemikalije: kalijev bromide, voda, conc. sumporna kiselina
Pribor: laboratorijska vaga, čaša, kapaljka, žlica, erlenmeyerova tikvica

2KBr + H₂SO₄ --> 2HBr + K₂SO₄
m(KBr)=  10 g
M(KBr)= 119.002 gmol^-1
M(H2SO4)= 98.0778 gmol^-1
M(HBr)= 80.9119 gmol^-1
___________________________
m(HBr),(H2SO4)= ?
n(KBr)= 10 g/ 119.002 gmol^-1 = 0.084032 mol
n(H2SO4) : n(KBr) =  1/2 : 1  =  0.5 * 0.084932 mol = 0.042466 mol
m(H2SO4)= (0.5 * 0.084932 mol) * 98.0778 gmol^-1
                  = 4.16 g

n(HBr) : n(KBr)= 1:1   = 1* 0.084932 mol = 0.084932 mol
m(HBr)= (1*0.084932 mol ) * 80.9119 gmol^-1
             =6.87 g

Postupak:
Uzorak kalijeva bromida, mase 10 g otopi se, bez zagrijavanja, u što manjoj količini vode.  Na laboratorijskoj vagi se izvaže točno 4.16g conc. sumporne kiseline. Kapaljkom se dodaje kap po kap sumporne kiseline, ne smije se dodavati prebrzo jer će sumporna kiselina oksidirati bromidne ione do broma. Nakon što je dodana sva kiselina u otopinu bromida, otopinu je potrebno ostaviti da se ohladi na sobnu temperaturu i presipa u čistu bocu. Kiselinu je još potrebno frakcijski destilirati zbog čistoće i veće koncentracije same kiseline. Azeotropna smjesa kiseline masenog udjela HBr-a 47.38% kljuća pri 126°C. prva frakcija bi trebala imati temperaturu oko 100°C(voda), ali kada temperatura počne brzo rasti prema 126°C mora se početi hvatati druga frakcija. Poslije destilacije bilo bi dobro odraditi acido-baznu titraciju, da se ustanovi točna koncentracija kiselina.

Pošto nekima možda nije jasna stehiometrija, potrudio sam se i napisao sam zadatak ovoga primjera. :wink1:

Zanimljiva reakcija. Svaka cast!!!   De mi reci da li se na ovaj nacin (sipanjem brzo conc.H2SO4 na KBr) moze dobiti cisti brom.

A sto se tice stahiometrije, hvala sto si napisao. Ja sam je ponovio neki dan tako da mi je vec sve jasno. :thumbup: :bigsmile:

Može,  evo jednog načina (http://www.youtube.com/watch?v=b6_xD_lr-zA)

Svidja mi se sami proces dobijanja broma. Samo sto zahtijeva dva ligibova hladila, a ja nemam niti jedan... :sad:

Ne znam kako ga ustvari i mogu nabaviti :puzzled:   prosto nemoguce..


A i kada bi dobio brom, morao bih imati posudu sa puno debelim staklom jer brom vrlo brzo moze da nagriza staklo. :eureka:

Brom ne nagriza staklo.
Mora se samo čuvati u bocama od zatamnjenog stakla zato što isparava.
Poznato je da brom može ''pobjeći'' čak kroz staklo iz zataljenih ampula.

U svakom slucaju nebih ga zelio imati. Vec mi jod zadaje velike probleme.

Odlican video :thumbup: Drago mi je da ljudi snimaju takve postupke.

Meni bude uskoro trebala HBr_(aq), ali nazalost nemam od stakla sve dijelove aparature za destilaciju, tako da destilacija ne dolazi u obzir, ali moze se generirati in situ u pojedinim slucajevima, slicno kao i generiranje HNO₃ u pojedinim nitracijama, koristeci neku nitratnu sol i H₂SO₄.

Usput, naletio na jedan pdf vezan uz dobivanje bromovodicne kiseline, pa ga dodajem u privitku.

Čini se da ipak vrijedi ova reakcija: KBr_(aq.) + H₂SO_{4 (aq.)} -> HBr_(aq.) + KHSO_{4 (aq.)}

Prema tome, jedan mol bromida reagira s istom količinom sumporne kiseline, a ne s dvostrukom. Ono što se mijenja u gornjem računu, podebljano je. Dakle, množina potrebne sumporne kiseline nije 0.042466 mola, nego 0.084032 mola. Iz toga slijedi da masa potrebne sumporne kiseline nije 4.16 g, nego 8.32 g. Količina i masa produkta (HBr) ostaje ista u odnosu na količinu i masu bromida korištenog u sintezi.

Ja u svojoj sintezi nisam koristio strogo stehiometrijske vrijednosti, nego sam vrijednosti odredio na temelju sinteze opisane u Vogel's Textbook of Practical Organic Chemistry, s tim da sam ja koristio natrijev bromid umjesto kalijevog bromida, te sam koristio nešto manje vode nego što je opisano u Vogelu. Ako koga zanima, evo i jedan video (http://www.youtube.com/watch?v=JmS4roFTr08) postupka.

Već neko vrijeme me kopkala ideja da je možda tijekom destilacije reakcijske smjese, nakon sinteze bromovodične kiseline, uz HBr (i tragove Br₂) završilo i nešto H₂SO₄ u konačnom produktu. Odnio sam danas uzorak u analitički laboratorij i probao kvalitativno odrediti prisutnost sulfatnih iona dodavanjem otopine barijevog klorida. U slučaju prisutnosti SO₄^2- iona, nastaje talog barijevog sulfata:

Ba²⁺_(aq.) + SO₄^2-_(aq.)  ->  BaSO_4(s)

To se u ovom slučaju nije dogodilo, tako da očito značajnije količine sulfata nema u dobivenoj otopini bromovodične kiseline, ali je ipak moguće da sadrži SO₄^2- u tragovima.

-Bromovodična kiselina (HBr, bromidna)
Specifična težina--------%HBr
vodene otopine HBr
1,0053                            1
1,0124                            2
1,0269                            4
1,0417                            6
1,0568                            8
1,0723                            10
1,0883                            12
1,1048                            14
1,1219                            16
1,1396                            18
1,1579                            20
1,1767                            22
1,1961                            24
1,2161                            26
1,2367                            28
1,2580                            30
1,3150                            35
1,3772                            40
1,4446                            45
1,5173                            50
1,5953                            55
1,6787                            60
1,7675                            65
 
*Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..