naprijed »

[Electrochemistry never lies]

O kakvom ti pmf-u pričaš ? 

Prirodno-Matematički fakultet Sarajevo....sto si rekao da ćeš ići! 

Umjesto da izbjegnete chat, prepiranje i odgovore na glupasta pitanja, vi nastavljate. Rađe napišite štogog pametno pogodno i za Vas i za Nas...


No, da evo ja prvo da krenem s primjerom;


Kalij u prisutnosti vlage lako oksidira, zagrijavanjem uz dovoljne količine zraka izgara u superoksid (KO2), a uz nedovoljne količine zraka daje peroksid (K2O2).

Moje pomalo naivno pitanje glasi;

Vodikov superoksid je li isto što i vodikov peroksid?

Ako superokside superokside tvore teži alkalijski elementi (kalij, rubidij i cezij (ne znam sad je li tu i ulaze natrij i stroncij) ) i najpoznatiji od njih je kalijev superoksid, ali tu ne spada vodik!
Vodik u ovom gornjem primjeru glasi kao vodikov superoksid
U starim literaturama superoksidi imaju nazive kao hiperoksidi, i naiđoh na kalijev hiperoksid, al na vodikov ne!

Pošto je poznato i drugo značenje superoksida; da je to stari naziv za perokside, pomalo me sad zbunjuje ta činjenica.
Je li onda pak značenje vodikova superoksida isto što i vodikov peroksid, a dok je kalijev superoksid (KO₂) jedan kemijski spoj, a kalijev peroksid (K₂O₂) drugi kemijski spoj?

Također kakvo je onda stanje s natrijevim superoksidom i barijevim superoksidom?

[Electrochemistry never lies]

Od alkalnih metala, jedino se Litijev monoksid moze dobiti direktnim gorenjem. Znači Kalij i ostali gorenjem daju "Superoksid", dok natrij daje peroksid !

A što se tiče tog tvog hidrogenovog superoksida, njegova formula bi bila H₂O₄ i on se raspada na -115 C na peroksid i kisik.
Ustvari ova je specija samo detektovana nekim instrumentalnim metodama i tehnikama..
I da, ovaj suboksid je detektovan u reakciji između atomskog hidrogena i tečnog ozona na -196 C

 

Hvala!;)


Jednom sam naišao bio na video na youtube-u koji alkalne baterije kuha u vodi i kasnije ih stavlja u sat i sat radi. Pokušao sam to, al mi nije uspjelo. Je li moguće to napraviti i je li taj video bio varka, pa je bit će zato i izbrisan i ne mogu ga naći?

Prije, kao djeca smo stavljali takove baterije na sunce (ljeti) ili termo peći (zimi) kad bi nam se potrošile iz igračaka, i one bi malo dobili elektriciteta za kojih par sati da imaju snage, al ono na videu mi je izgledalo malo više :)

pozdrav svima
 molio bih vas za pomoc, skupio sam kuci oko pola kilograma cipova, procesora, ram kartica na kojima je zlato. proslih dana sam na youtube gledao razne nacine skidanja zlata , ali nijedan nije bio detaljan.. molim vas da mu uputite u nacin kako da to uradim i koje mi kiseline trebaju za to ( puni naziv i hemiska formula),, zamolio bih vas da budete sto detaljniji u tome..  hvala vam :)

Imaš gore pod "razno" opisan cijeli postupak, a i pogledaj malo po forumu ovdje, pisalo se već dosta o tome. Ako onda još nešto ne bude jasno, slobodno pitaj.

[reaktanta B]

Dakle, pitanje glasi: Sustav opisan prikazanom jednadžbom kemijske reakcije nalazi se u stanju kemijske ravnoteže pri 25 °C.


                                A(g) + B(g) ------> C(g) + D(g)

Kako povišenje parcijalnoga tlaka reaktanta B, uz pretpostavku da je temperatura stalna, utječe na vrijednost tlačne konstante ravnoteže?

A. Ne utječe na vrijednost tlačne konstante ravnoteže.
B. Povećava vrijednost tlačne konstante.
C. Smanjuje vrijednost tlačne konstante.

Rjesenje ispada pod A, ali mi nema smisla jer se ovo ne bi trebalo racunati i gledati preko Le Chatelierovog nacela, vec preko formule za tlacnu konstantu. Kp= p(produkti)/p(reaktanti)

Odgovor je A ne utječe, zato jer se zadatak gleda prema broju čestica koje se nalaze u posudi. Reaktanata imaš 2 čestice 1A i 1B i imaš 2 čestice produkata 1C i 1D, pošto je jednako s ljeve i desne strane tlak nema nikakav utjecaj na kemijsku reakciju

Promjenom parcijalnog tlaka mijenja se položaj ravnoteže kad je u pitanju tlačna konstanta ravnoteže (slično kao što promjena koncentracije utječe na položaj kod koncentracijske konstante ravnoteže), ali pri tome se ne mijenja Kp, nego njoj iznos i dalje ostaje jednak. Dakle, postignu se novi ravnotežni tlakovi, ali tako da i dalje bude cijeli izraz s desne strane jednak Kp.

[Electrochemistry never lies]

Jeste li znali da je netačno reći da Fluor-a nema slobodnog u prirodi zbog njegove iznimne reaktivnosti  

http://www.youtube.com/watch?v=TQDjILTly3s

Nakon ovog videa sve će vam biti jasno..  

Zanimljivo, znači zarobljen u fluoritu, ipak može "preživjeti" i u prirodi. Kao što i profesor veli, takva otkrića uvijek dobro dođu da se malo zapitamo koliko uistinu znamo o svijetu oko nas. 

Uvidio sam najlakši način kako napraviti Natrij karbonat ili bikarbonat elektrolizom NaCl.
Posebno dobar za one koji nemaju jak izvor struje (ne veći od punjača za mobitel).
Samo radimo elektrolizu grafitnom anodom i skoro svejedno kojom katodom.
Inače glavni produkti bi bili NaOH i Cl2, čak ni sav Cl2 ne bi mogao izaći zbog porasta pH s vremenom (jer Cl2 izlazi na početku elektrolize, dok rastvor ne postane bazan).
Ali rastvor (NaOH, NaClO, NaClO2, NaClO3, NaClO4) reaguju sa CO2 iz atmosfere.
Reakcija za hlorne oxoanione glasi:
Natrij hlorni oxoanion + voda + ugljen dioksid -> hlorni oxoanion kiselina + Natrij karbonat/bikarbonat

hlorni oxoanion kiselina > voda + hlorni oksid

Evo primjera za Natrij hipohlorit:
2 NaClO + H2O + CO2 -> Na2CO3 + 2 HClO
2 HClO -> H2O + Cl2O

Tako da bismo na kraju elektrolize, zbog upijanja CO2 iz atmosfere dobili Na karbonat sa malo hlornih oksida koje bismo kuhanjem skrozi odvojili od nastalog čistog Na karbonata.

Ili da CO2 tek dodamo na kraju elektrolize.

To niko nikad nije uzeo u obzir (CO2).

Kažem 'punjačem za mobitel' jer je to vrlo spor proces...dovoljno spor da se upije skoro sav CO2 iz atmosfere do kraja elektrolize, ili barem toliko da se ne ošteti katoda ako je čak i od Aluminija koji bi reagovao sa NaOH u velikim količinama da nema CO2.

Slažete li se da sam u pravu za sve ovo navedeno?

A safer and more convenient
method of production is the
reaction of chlorine gas with
hydrated sodium carbonate, at
20-30°C.
2 Cl2 + 2 Na2CO3 + H2O → Cl2O
+ 2 NaHCO3 + 2 NaCl
2 Cl2 + 2 NaHCO3 → Cl2O + 2
CO2 + 2 NaCl

Veliki pozdrav svima,

Da li neko moze da mi pomogne oko izracunavanja mase kod vodik peroksida (h2o2)? U pitanju je 3,6,9 i 12% rastvor.
Naime zanima me koliko iznosi 90ml recimo 3% hidrogena u gramima, dakle tezina, i po kojoj se formuli to racuna.
Znaci imam volumen, a treba mi tezina.

Hvala unaprijed na oddgovoru!

Možeš preko masenog(volumnog) udjela. Formula glasi  w(H202)=m(H2O2)/m(H2O2,H2O)

Za tvoj primjer ide ovako  m(H2O2)=w(H2O2)*(H2O2,H2O) = 0.03*90=2.7g

Tako racunas i za druge volumne udjele

Hvala chemist., to je tezinski udio vode u jedinjenju koliko sam shvatio. A koliko grama ima u 90ml H2O2 (3%)?

Ne, u 90 ml otopine vodikovog peroksida imas 2.7g čistog vodikovog peroksida, a ostatak je voda koja iznosi 87.3 g

i sve zajedno iznosi 90grama?Mislio sam da je vise zbog specificne gustine H2O2 (1,463 g po cm3).zamislite bocu od 10grama u kojoj se nalazi 90ml h2o2 (ukupna tezina ne bi trebala biti 10g+90g=100g, nego nesto malo veca,zar ne)?

Imas pravo, ovo što sam ja računo odnosi se na volumni udio, a dok za maseni udio trebas uzeti u obzir gustoću

U koju proteinsku strukturu spada kovrčava kosa? (mislim na primarnu, sekundarnu, itd.)