Izjava o odgovornosti - molimo pročitati Travanj 23, 2024, 09:54:41
baza znanja baza kemikalija baza sinteza razno

     

Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.
Jeste li propustili aktivacijsku email poruku?
*

Nezgode pri izvođenju pokusa
 Str: [1]
  Ispis  

  Nezgode pri izvođenju pokusa
Autor Poruka
Bakar
Docent
****
Postova: 122



« na: Travanj 06, 2011, 06:22:24 »

Eto da imamo temu i o tome.

Dali ste kada doživijeli neku nezgodu ili sl. pri izvođenju pokusa?

Ja osobno nisam doživio nikad ništa teže, znalo bi se desit da se opečem, nešto prolijem ili prosujem, obojam ruke s KMnO4, propalim ili protopim odječu i slično. Par puta mi se desilo da razbijem pribor ali nasreču vrlo rijetko. Jednom il dva put sam udahnuo malo klora (vrlo neugodno, ali količine nisu bile opasne). Najgore što mi se desilo je da sam otvarao bocu broma s ubrušenim čepom koji se zaglavio, a ja bez razmišljanja sam malo prejako pokušao izvuč čep te se boca (unatoč tome što je stajala na stolu) zaljulala i brom mi se prolio po prstu, no u vrlo kratkom vremenu (manje od 20 s) sam oprao prst vodom, te potom otopinom NaHCO3. Prst mi je intenzivno posmeđio, te se koža ogulila nakon nekog vremena. Nisam osiječao pretjeranu bol (nije bila duboka ozlijeda) ali je bilo neugodno.
Evidentirano

Vrlo interesantno! smilegrin
Chemist
Asistent
***
Postova: 76



« Odgovor #1 na: Travanj 06, 2011, 06:27:46 »

Meni se najčešće dogodi da udahnem neki plin najgore što sam udahnio je NO2
Evidentirano
Arbor
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 692


« Odgovor #2 na: Travanj 06, 2011, 07:10:26 »

Jao, pa mogao bi pisati do sutra.  tumble
Na koži sam osjetio od sumpornu kiselinu, klorovodičnu kiselinu , formalin, natrijevu lužinu i gorući etanol. U očima sam imao 96% etanol i 1mol/dm3 klorovodičnu kiselinu. Od para najgore što pamtim su koncentrirana octena, a plinova sumorov dioksid, dušikovi oksidi, amonijak(koji je ispunio prostoriju). A najgore mi je bilo kada sam aktivirao protupožarni alarm, uz pomoć dima amonijevog klorida.
I sjećam se 1 vježbe sa srebrovim nitratom(prije 3 godine), sjećam se da sam imao nešto duže vremena mrlje na rukama. Kalijev permanganat nisam brojao, lako se skine otopinom kalijeva metabisulfita.  tongue Od klora sam osjećao cjeli dan dana bol u prsima i nosnoj šupljini.  shocked2
Nije da sam loš kemičar, već sam odradio mnooogooo pokusa u životu.  wink1

P.S Zaboravio sam navesti da sam radio jednu vježbu iz biologije sa eozinom(žutim), i nisam imao pincetu da izvadim preparat iz te ''kupke''. I izvadio sam ga prstima, kasnije mi je prof rekla da je otrovan i kancerogen.  shocked2 A moji prsti do pola obojani u ružičasto!
Evidentirano

Real chemist always start from this!!
Omikron
Administrator
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 839



« Odgovor #3 na: Travanj 06, 2011, 07:36:15 »

Nekakvih većih nezgoda u kontekstu laboratorijske opreme nisam imao, razbio sam nešto laboratorijskog stakla, ali to se većinom nije desilo tijekom reakcija ili nekih drugih kritičnih radnji, tako da nije bilo veće štete. Što se tiče izloženosti različitim tvarima, tu je bilo svega, od prstiju obojenih kalijevim permanganatom, pa do obezbojenja istih vodikovim peroksidom (neko vrijeme budu doslovno bijeli kao papir, nimalo ugodno). smilegrin

Što se plinova tiče, recimo da znam kako mirišu klor, amonijak, sumporov dioksid, sumporovodik, klorovodik, dušikovi oksidi, i slične tvari. Od navedenih, amonijak mi je među najgorim, prvenstveno zbog intenziteta, a klorovodik jer fascinantno iritira oči i dišni sustav.

U slučaju većine navedenih tvari bio sam u relativno kratkom doticaju, osim sa sumporovim dioksidom sa kojim sam se sreo u nešto većoj količini prilikom sumporenja bačava - ja se divim ljudima koji sumpore nekakvu malo veću količinu bačava, bez da im SO2 izgrize dušni sustav. Grin

I, naravno, bolje da ne vidite na što mi liči laboratorijska kuta.

Evidentirano

Scientia potentia est.
Doc
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 463



« Odgovor #4 na: Travanj 06, 2011, 10:42:14 »

Isto tako nisam imao vecih nezgoda nikad, al eto susretao sam se s hlorom, dusikovim oksidima, sumpor dioksidom, amonijakom, itd.
Razbio samo par epruveta, i jako cuvam pribor jer sam  svjestan da ga je jako teko nabaviti, barem ovdje kod mene :)
Evidentirano

Electrochemistry never lies
Omikron
Administrator
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 839



« Odgovor #5 na: Travanj 16, 2011, 12:32:10 »

Od para najgore što pamtim su koncentrirana octena, a plinova sumorov dioksid, dušikovi oksidi, amonijak (koji je ispunio prostoriju)...

Potpisujem ovo podebljano, iritira skoro kao i klorovodik. mad

Evidentirano

Scientia potentia est.
mehosine
Učenik
*
Postova: 15



« Odgovor #6 na: Travanj 16, 2011, 07:44:10 »

meni je nedavno anhidrid octene dobro procistio sinuse :)
Evidentirano
Arbor
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 692


« Odgovor #7 na: Travanj 16, 2011, 08:06:08 »

Anhidrid nije tako strašan, jer zapravo niti nema neki miris, ali kada za par minuta od udisanja reagira sa vodom u nosu daje snažan miris octa koji je stvarno grozan.  barfy
Ja sam prijatelju iz razreda podvalio u čaši malo acetona i rekao da je 1 spoj finog mirisa, on je to naravno naglo udahnuo. Odmah su mu krenule suze na oći i zacrvenio se u licu.  bigsmile

A meni najdraži je etil acetat i heksan, tako su mi nekako privlačni.  tongue Ja obožavam miris pokošene trave, ali jedan vrlo otrovan spoj ima miris po pokošenoj travi. To je fozgen, spoj koji nastaje raspadanjem, odn. oksidacijom kloroforma. Kemijske formule COCl2, nakon udisanja  reagira sa vodom i tvori HCl i CO2. HCl uništava plučno tkivo i krvne žile, što znači da krv ulazi u pluća i istiskuje zrak. Osoba se zapravo guši u vlastitoj krvi i ubrzo umire zbog pada tlaka, šoka i manjka kisika u krvi. Zamislite takvu smrt, zato se taj spoj i koristio kao bojni otrov.

Zato bi bilo korisno paziti sa triklormetanom,  ne držati ga na svijetlu i presipati ga u manju bocu ako je više od pola boce ispunjeno zrakom. Mi u školi imamo uzorak iz 1973. godine(1 l) i stabilizirali smo ga sa metanolom.  thumbup
Evidentirano

Real chemist always start from this!!
-Ununoctium-
Docent
****
Postova: 105


Sinteza i analiza


« Odgovor #8 na: Svibanj 04, 2011, 10:48:06 »

za kemikalije koliko ja znam su bili samo permanganat, peroksid, sumporna i gutanje malo oksalne kis.! ufffff  thumbdown   barfy
dok te počne peči grlooo, joooj!

za plinove tu su sumporov dioksid, amonijak, klor, konc. merkaptan >u labu moje mame ,malo jodovodika, fenol i bromove pare.

najgore sam zapamtio klor kad sam cijeli stan zasmrdio  saint i  amonijak  barfy
Evidentirano

Old chemists never die, they just stop reacting.
Arbor
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 692


« Odgovor #9 na: Svibanj 04, 2011, 10:55:29 »

Kako si uspio progutati oksalnu kiselinu?  shocked2
Evidentirano

Real chemist always start from this!!
Tangent
Znanstvenik
*****
Postova: 177



« Odgovor #10 na: Svibanj 05, 2011, 11:29:38 »

Ja sam također imao veselja s klorom, zasmrdio jednom laboratorij do te mjere da nisam više mogao biti unutra. Za čudo, asistentici nije smetalo i samo je napomenula da u labu nije baš ugodna atmosfera. smilegrin Možda se radi o toleranciji na miris, jer znam da je to moguće kod amonijaka i kod nekih drugih tvari. Radnici koji rade u kontaktu s određenom tvari, mogu ju prestati uopće osjećati pri koncentracijama pri kojima bi ih prosječan čovjek već osjetio.
Evidentirano
Alojzij3
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 741



« Odgovor #11 na: Veljača 11, 2012, 12:01:42 »

To što si proživio Bakar često se meni i dandanas dogodi (sve osim broma). Nepažnja se ponekad skupo plaća. Kad se i kemija, nevalja žurit, vrag odnija prišu! Rekli su stari ljudi: ŠTO ĆEŠ PRIJE – TO ĆEŠ SPORIJE! ;) Sumpornu kiselinu najviše mrzim! Žuti prsti, koža se guli, sram me ponekad kad se s nekim trebam rukovati; OBRAZ MI OTPADA!

Oksidacije (npr. KMnO4) ti ne bih preporučio da radiš u epruveti radije uzmi porculanskih pločica ili kakvu ciglu. A i što je Arbor rekao, nepažnjom samom otvaranja kutije prospeš se zasigurno u području između palca i kažiprsta, al to vinobran uredno skida, tako da nema frke što se tiče njega ;)

Udahnuo sam ga i ja dosta puta. Bitno je samo da ne pretjeruješ. Inače mislim da bolestima živčanog sustava treba malo više. Općenito, kad god nemaš običan otrov nego kakav razarač sinapsi ili kencerogen, posljedice dođu kasnije. Dimetilživa ubije za par mjeseci, olovo samo udesi organizam (impotencija, nepolodnost, ludilo), berilij ne mora učiniti ništa, a nešto može doći i za nekoliko desetljeća.

Moglo bi se reći da ozbiljno shvaćam sljedeću jednadžbu: hlapljivo + otrovno = mrtav kemičar

Kad se smjesa za nitriranje samo malo pogrije (negdje oko 5-10 ml), počne izlaziti smeđi dim koji užasno smrdi i u toj prostoriji dim ostane i teško ga je izbaciti vanka, a o glavobolji nemam što govoriti. Taj smeđi dim je dušikov dioksid (i monoksid), popularno nazvan NOx plin; nastaje raspadom dušične kiseline kad joj sumporna otme vodu. Općenito nije mudro nitrirati u zatvorenom prostoru ako nemate digestora, rađe radite to vanka.

Smradovi u većini slučajeva nisu obojeni (što mi kvari pokus) pa postoji velika opasnost pod kemičara da taj pokus pođe po zlu, zato se takove stvari pripravljaju u dobro prozračenoj prostoriji, ili da nemate velikog konta o tome, najbolje to radite vanka.

Ima raznih pokusa na Internetu koje se doma mogu pripraviti i bez da imate neki dobar labos. Na e-školi možeš proučiti što ima u rubrici „Kemijski pokusi“. A Googlanjem najbolje početi engleskom riječju "clock reactions".

Što se tiče smradnih ubojitih stvari, imam jednu zgodnu ideju koju ću provjeriti ove dane, ali trenutno točno nevidim kad? Ipak se bojim otrovati, jer ako poginem, novine će napisati da sam napravio samoubojstvo. Hehe, ma šala mala, evo pokusa: Prvo treba zakuhati polisulfid (npr. kalcijev, možda bi se moglo pokušati i s natrijevim? Boguhvala, kemija i je prelijepa znanost upravo zvog toga jer sve možeš pokušati i probati), a onda u njega uliti etanola i dalje kuhati. Ako nastane kakav uljast produkt koji odvratno smrdi, pokus je uspio. Ako samo bude odvratno (odvratnije od sumporovodika), opet je uspjelo.

I uvijek držite uredno labos jer će vam to podignuti volju i za radom jer će veći ipak biti problem natjerati sam sebe na trošenje vremena uzalud doslovno, tj. na čišćenje zamazanog posuđa. Ipak je ružno vidjeti sve na stolu i neupotrebljivo k tomu…

Probajte naći negdje ili kupiti pak, nebi bilo zgorega zasigurno; Praktikum preparativne organske kemije (Olga Kronja, Stanko Borčić);-podijeljen je na tri dijela - na uvod s tehnikama rada, na poglavlje o Sintezi organskih spojeva po tipovima reakcije i na dio koji govori o preparacijama.-Broj stranica: 214, Nakladnik: Školska knjiga, Biblioteka: Udžbenici sveučilišta u Zagrebu, Godina izdanja: 2004. Namijenjen je studentima preddiplomskog studija kemije (PK) i kemijske tehnologije (PKT) na Kemijsko-tehnološkom fakultetu.

Evidentirano
Alojzij3
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 741



« Odgovor #12 na: Ožujak 29, 2013, 10:03:38 »

...A meni najdraži je etil acetat...

Etil acetat miriše na voće /malo naginje na jabuke), acetofenon na jako ugodan miris na jasmin, zato se i koristi u parfumeriji, itd..

Dobar dio povijesti glavni izvor aromata je bila smola od suhe destilacije drveta, ali u njoj glavnih komponenti ima na desetke i ne znam koliko se isplati makar i pokušavati s njom (možda pokušam ovog ljeta). Preostaje jedino stalna budnost i zvjeranje po sastavima svega što bi moglo biti makar i pedesetpostotno nešto.
Aromatske stvarčice u domaćoj izradi su naročito problematične jer ih općenito nema kao tehničkih kemikalija.
Moglo bi se tek naći fenol kao dezinficijens, toluen u otapalima i možda još tako nešto.
Evidentirano
ApneaChemist
Student
**
Postova: 42


Email
« Odgovor #13 na: Ožujak 31, 2013, 11:13:52 »

Ja sam imao raznih, jedna od najdražih mi je bila situacija kada mi je tionil klorid (iz baterije koja je OČITO bila pod tlakom, i iz koje sam htio izvaditi litij) pošpricao direktno u oko. U roku od 5s sam utrčao u kupaonu i ispirao odmah s vodom ali svejedno mi je ispeklo oko i kapak i trebalo je tjedan ipo dana da zaraste.. Sa vidom srećom sve ok :)   Tako da...chemistry is fun :D    Btw,  tionil klorid osim što je sam po sebi otrovan i korozivan, u reakciji s vodom oslobađa HCL plin i SO2 plin... baš supač :)
Evidentirano

 Str: [1]
  Ispis  
 

Skoči na: