naprijed »

Otopina amonijaka (koja se ponekad naziva i amonijevim hidroksidom, iako se zapravo ne radi o soli, unatoc nazivu) koristi se u nižim koncentracijama kao sredstvo za čišćenje. To bi i trebala biti i glavna izlika za kupovinu ove otopine, ali u zadnje vrijeme nemam pretjeranog uspjeha oko nalaženja navedenog, tako da je svaki savjet dobrodošao.

Naravno, amonijak se može i sintetizirati iz ureje ili pojedinih amonijevih soli, pa onda provoditi u destiliranu vodu kako bi se dobila otopina (sad kad sam ovo spomenuo, zapravo takodjer zvuci ko zanimljiv projekt ). Problem je jedino sto onda opet postoji dodatna gnjavaza oko odredjivanja koncentracije dobivene otopine.

Pokušaj u ljekarnama, ja sam kupio konc. odnosno 25% otopinu, prilično je jeftina(neznam točno cjenu)  ???
Ja je imam oko 700 ml...
Ja je isto nekad nazivam amonijevim hidroksidom, ili amonijična voda...

Znaci moguce je jos uvijek naci to u ljekarnama. Bio sam u dvije ljekarne nedavno, ali su rekli da to više ne prodaju. Prije par godina uspio sam naci amonijak bez problema, ali izgleda da jednostavno ovisi gdje covjek trazi, i na koga naleti ::)

Jos jedna vrsta lokacija do koje mislim skoknut isto su ducani s vodoinstalaterskom opremom i bojama/lakovima/razrjedjivacima. Uvijek se iznenadim stavrcicama koje se mogu naci tamo. Od acetona, toluena i slicnog, pa do natrijevog hidroksida i aluminija u prahu...

Jos jedna vrsta lokacija do koje mislim skoknut isto su ducani s vodoinstalaterskom opremom i bojama/lakovima/razrjedjivacima. Uvijek se iznenadim stavrcicama koje se mogu naci tamo. Od acetona, toluena i slicnog, pa do natrijevog hidroksida i aluminija u prahu...

Čisti aceton sam nabavljao u trgovinama koje prodaju boje i lakove, ali više tamo ne kupujem, već kupim u _____, oni ga prodaju p.a. čistoće i tako ostatak kemikalija. Ali velik broj kupim u ljekarnama, a neke i sintetiziram ili izoliram sam

Kaj se acetona tice, ovisi za kaj se koristi, al ja se obično odlučim za tehničku čistoću tvari u korist štednje, kolke tolke :D

A u vezi amonijaka, probaj pitati u još kojoj ljekarni. Trebalo bi biti, barem nižih koncentracija, ako ne i viših.

Ja uskoro mislim destiirati etanol.

Imam 96%, ali trebala bi mi koncentracija čim bliža 100%. Vidio sam razne metode, trenutno mi obecavajuce izgleda reakcija s CaO. Voda reagira s navedenom tvari i nastaje Ca(OH)2 koji je slabo topljiv u etanolu (ili nije uopće topljiv, nisam siguran).

Nakon reakcije, otopina se niti ne treba filtrirati nego se može direktno destilirati, jer Ca(OH)2 je prilično inertan na temperaturu (sve do kojih 500°C, što sumnjam da neki elektricni grijac bas moze postoci).

Za to bih ti preporučio kalcijev klorid(suhi), iako može i kalcijev oksid, bakrov sulfat(bezvodni) itd. Ali najbolje se pokazao CaCl₂
Otapal koja mislim destilirati su aceton, etanol, medicinski benzin itd. Ali ne samo otapala, već proizvesti dušičnu kiselinu(iako nije tako ni skupa) 8)

Nitratnu se cak i isplati sintetizirati, jer koncentriranu sam vidio jako rijetko u prodaji. Vecinom ispada jeftinije uzet sumpornu i neki nitrat, pa napravit vlastitu.
Koncentracije do 70% su vec nesto lakse za pronaci, a obicno je i cijena prihvatljivija.

Uspio dobit amonijak.
Naletio na mladu gospodicnu pa se nije bio problem dogovorit

Evo kako sam ja dobio otopinu amonijaka koja mi je zapravo bila nusprodukt u proizvodnji natrijevog nitrata; postupio sam prema ovom videu.

Samo što sam ja radio sa otprilike jednom kilom amonijeva nitrata i malo više sode bikarbone, ali poanta je u tome što sam ja radio u onom loncu pod pritiskom, ali sam maknuo onaj vrh kroz koji izlazi para i na rupicu koja je bila na njegovom mjestu pričvrstio cijev koja je vodila do boce s vodom tako da je amonijak samo tamo mogao izlaziti. Mislim da ste svi shvatili šta se desilo. Dobio sam oko dvije litre otopine nepoznate koncentracije i oko dvije staklenke nitrata makar mi je čitava kuhinja bila puna amonijaka i metoda je dosta jeftina.

Evo kako sam ja dobio otopinu amonijaka koja mi je zapravo bila nusprodukt u proizvodnji natrijevog nitrata; postupio sam prema ovom videu.

Samo što sam ja radio sa otprilike jednom kilom amonijeva nitrata i malo više sode bikarbone, ali poanta je u tome što sam ja radio u onom loncu pod pritiskom, ali sam maknuo onaj vrh kroz koji izlazi para i na rupicu koja je bila na njegovom mjestu pričvrstio cijev koja je vodila do boce s vodom tako da je amonijak samo tamo mogao izlaziti. Mislim da ste svi shvatili šta se desilo. Dobio sam oko dvije litre otopine nepoznate koncentracije i oko dvije staklenke nitrata makar mi je čitava kuhinja bila puna amonijaka i metoda je dosta jeftina.

Zanimljiva metoda. Sviđa mi se ovaj dio s ekspres loncom, znaju biti korisni za svašta. Inače možda ne bi bilo loše do određene mjere ohladiti vodu u koju se uvodi amonijak s obzirom na bolju topljivost istog pri nižim temperaturama, ali u tom slučaju treba paziti kasnije na skladištenje, pogotovo ako će se otopina skladištiti na većoj temperaturi nego na kojoj je nastala, jer će doći do stvaranja tlaka u boci.

   

da ali to je teško pošto je i amonijak dosta vruć a i vodena para

Mogli bi smo odrediti koncentraciju amonijaka vaganjem vode prije ubacivanja amonijaka i poslije ubacivanja?
S tim da amonijak bude suh(bez pare) prije ubacivanja u vodu???

da mogli bismo, samo što ja nisam o tome razmišljao jer sam sve napravio nekako brzopleto

Prije sam uvijek bio uvjerenja da je amonijeva lužina (NH₄OH) isto što i otopina amonijaka (NH₃). Lužine su vodene otopine baza, pa tako amonijeva lužina nastaje tek otapanjem amonijaka u vodi. Amonijeva lužina (amonijev hidroksid, NH₄OH), prije se je mogla nabavljati i kupovati po ljekarnama i drogerijama u rastopini od 12%, ali je zakonom zabranjeno njegovo prodavanje u slobodnoj maloprodaji fizičkim osobama. Moguće je negdje samo nabaviti najveću njegovu koncentraciju od 25%, a tu koncentraciju često nazivaju "čisti amonijak".

Ako baš hoćeš pripravljati otopinu amonijaka, možeš uvoditi plinoviti amonijak u vodu. Ona je ujedno (tekuća) vodena otopina amonijaka, a ako imate otopinu, imate i lužinu. Ako vam treba manji postotak razrijedite je. Tvornički nastaje tako da se plinoviti amonijak u kondenzatoru kondenzira (sisitem ukapljivanja) i tako nastaje amonijak u otopini (otopina amonijaka).

Usput, otopina amonijaka provodi električnu struju.


Specifične težine vodenih otopina NH3 kod 15 °C:

Spec.tež.------% NH3---g NH3 u 1 litri

1,000              0,00         0,0

0,998              0,45         4,5

0,996              0,91         9,1

0,994              1,37         13,6

0,992              1,84         18,2

0,990              2,31         22,9

0,988              2,80         27,7

0,986              3,30         32,5

0,984              3,80         37,4

0,982              4,30         42,2

0,980              4,80         47,0

0,978              5,30         51,8

0,976              5,80         56,6

0,974              6,30         61,4

0,972              6,80         66,1

0,970              7,31         70,9

0,968              7,82         75,7

0,966              8,33         80,5

0,964              8,84         85,2

0,962              9,35         89,9

0,960              9,91         95,1

0,958              10,47       100,3

0,956              11,03       105,4

0,954              11,60       110,7

0,952              12,17       115,9

0,950              12,72       121,0

0,948              13,31       126,2

0,946              13,88       131,3

0,944              14,46       136,5

0,942              15,04       141,7

0,940              15,63       146,9

0,938              16,22       152,1

0,936              16,82       157,4

0,934              17,42       162,7

0,932              18,05       168,1

0,930              18,64       173,4

0,928              19,25       178,6

0,926              19,87       184,2

0,924              20,49       189,3

0,922              21,12       194,7

0,920              21,75       200,1

0,918              22,39       205,6

0,916              23,03       210,9

0,914              23,68       216,3

0,912              24,33       221,9

0,910              24,99       227,4

0,908              25,65       232,9

0,906              26,31       238,3

0,902              28,33       255,0

0,898              29,01       260,5

0,896              29,69       266,0

0,894              30,37       271,5

0,892              31,05       277,0

0,890              31,75       282,6

0,888              32,50       288,6

0,886              33,25       294,6

0,884              34,10       301,4

0,882              34,95       308,3


_{Literatura: Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g.}