naprijed »

Evo ja kupujem elektrolit na AB Petrolu, 1l 12kn, tamo stalno kupujem. Evo baš sam jučer uzeo 1l i danas iskuho. Koncentreacija je oko 75% (100ml=167g) a računao sam prema ovoj tablici. Kiselina je dovoljno čista za dobivanje dušične kiseline koju imam namjeru radit.

Evo i slike:

http://i49.tinypic.com/24m8bia.jpg

http://i45.tinypic.com/2nngx0.jpg

Zanimljivo, 12 kuna za litru mi se čini kao ok cijena. Nekoliko takvih i teoretski se može dobiti ok količina koncentrirane H₂SO₄.

Evo uspio sam ju koncentrirati,  od litre elektrolita sam dobio oko 330ml 80% tne otopine što je po meni čisto ok

O njenim svojstvima i upotrebi vidi ovdje

Koncentrirana sumporna je uljasta pa je uz naziv "vitriolna"dobila i "oleum", to još prije dovoljno stoljeća da većina nije znala da tu ima sumpora.
 
Sa razrijeđenom i koncentriranom izrazito treba paziti! Gdje kapne tu progara! Obavezne zaštitne naočale trebaju biti kad se radi s njom! Ako vam padne na robu, nastat će vam rupa na mjestu fleke gdje je ona bila, tato obavezno isperite sodom bikarbonom i velikim količinama vode!
 
Sumporna kiselina je diprotonska kiselina, koja disocira u dva stupnja. Jaka je kiselina mada je stupanj disocijacije oko 60%. Gradi dva tipa soli, hidrogensulfate i sulfate. Koncentrirana sulfatna kiselina energično oduzima vodu (ili omjer vodika i kisika koji odgovara vodi) iz svih organskih tvari (plastika, drvo, koža) i radi toga organske tvari pocrne (ostaje samo ugljik). Koristi se mnogo u proizvodnji eksploziva jer u smjesi sa nitratnom kiselinom daje medij koji je sposoban nitrirati organske tvari (nitroceluloza, nitroglicerin, itd.). Otapanjem viška SO3 u sulfatnoj kiselini nastaje dimljiva sulfatna kiselina. Inače sulfatna kiselina sa fluoridnim spojevima daje takozvane superkiseline koje se koriste u specifičnim istraživanjima. Sulfati su većinom netopljivi osim sulfata alkalijskih metala. Sulfati na povišenoj temperaturi mogu djelovati kao oksidacijska sredstva, no ne u obliku kako djeluju nitrati ili recimo klorati. Navedeni spojevi otpuštaju kisik, dok sulfati na povišenoj temperaturi otpuštaju SO2 koji opet u zavisnosti od uvjeta dalje može graditi čitav niz reakcija. Nakon toga ostaje oksid dotičnog metala.
 
Nabava kemikalija postaje sve teža, to smo svjesni, a pogotovo kiselina i to koncentriranih! Teže ju je koncentriranu nabaviti nego HNO3, i ako ikad stupite na mjesto njenog nabavka, moj vam je savjet da uzmete odmah po par litara nje i neka vam stoji negdje u skladištu gdje i ostale kemikalije, jer na tom mjestu neće vam niko više garantirat da ćete ju moći kupiti opet.
Cijena koncentrirane seže od 100-200kn, zavisi o mjestu gdje se kupuje. 250 ml naplaćivati 49 kuna je abnormalno visoka cijena. Pola litre bi te izašlo 120kn, dok na nekim mjestima 1 litra dođe 100-120kn! Mislim da ju je jako jeftino proizvesti kao i dušićnu i da tvornica za proizvodnju 1 litre snosi trošak od svega 1kn, a prodaju je na tržištu za cijenu 1000% veću.
Inače koncentriranu možete kupiti od glavnog uvoznika za nju, koji je uvozi iz Makedonije. Taj uvoznik je iz Zagreba, pod nazivom * d.o.o., *.
 
Razrijeđene (38%-tne) ima zato na raznim mjestima. Jedno vrijeme ju je prodavao Pevec (kao i H2SO3), al ne znam sad kakva je priča s njim od kad je iz privatnoga sektora prešao u državnu firmu. Da, prije se je prodavala po malo većim privatnim ili državnim pumpnim (benzinskim) stanicama i to većinom uz brze ceste, al sam provjerio pumpne stanice INA-e, LUKoil-a, PETROL-a i OMV-a (cca 10-ak njih) i ništa, i što mi daje za pravo da kažem da se je PRIJE PRODAVALA na tim mjestima (jer sam ju ja osobno tu i kupovao), ALI VIŠE NE, jer očito je i tu zakon stavio veto. Bit će je tako i s tim vodoinstalaterskim dućanima kao što piše u popisu kemikalija, ne znam, treba provjeriti pa onda iznijeti informacije.
To govorim što se tiče situacije kod nas, a jednom sam otišao u susjednu nam državu BiH i kad sam stao na pumpnu stanicu slučajno je ugledah u izlogu i naravno kupih za njihovih 3KM (marke; oko 12-13kn) i bila je koncentracije od 38-40% (to vjerojatno zbog većih zima i toga što je dobar dio godine kod njih snijeg?!). Googlajući, vidim da se može kupiti u Sloveniji i Srbiji na pumpnim stanicama (ali ne pod nazivima sumporna kiselina, već pod nazivom akumulatorska kiselina jooj :) ), očito je samo kod nas „nešto trulo u državi Danskoj i bolesno ..“. Utipkajte u google „akumulatorska kiselina“ pa zatim „slike“, ima lijepih slika. Pa eto, ne baš provjerene informacije za ove dvije države imate, pa ako vas ili nekog vašeg noge budu nosile na te prostore, napomenute mu da vam kupi i donese.
Ja je kupujem u jednoj prodavaonici auto dijelova, koja u izlogu ispred dućana ima izložene akumulatore.
Može se nabaviti čak i besplatno u servisima koji se bave punjenjem akumulatora i njihovim otkupom (kod autoservisa još nisam gledao, kod njih moguće jedino nabaviti kakav stari akumulator, a kiselinu čisto sumnjam). Može se uz zamjenu za stari otpadni akumulator dobiti uz nekakav dogovor (kompenzaciju) s vlasnikom (barem ja tako radim). Dam čovjeku 1 otpadni akumulator i on mi da 2 litre kiseline, zavisi od čovjeka do čovjeka i kako se dogovorite.
 
Ja mislim da se u akumulator ulijeva pola nje (tu je negdje oznaka na samom akumulatoru), a pola vode, a ne sve do vrha samo ona, jer ipak mislim da se u akumulatorima nalazi skupa s vodom negdje oko 20%-tna H2SO4. Vidio sam kako tip radi, izlije ju cijelu iz starog akumulatora, ulije pola kiseline nove pa voda, začepi čepove i stavi ga puniti. Znam i kad drugim ljudima oko mene nestane vode u akumulatoru, samo nadolije vode, dovede auto drugo da radi pored toga, prespoji kabelima i auto drugo upali i samo puni akumulator tijekom vožnje.
 
Sumporna kiselina (kao i sumporov dioksid) uredno tamani sve živo. Raznolika je upotreba te kiseline u svijetu i pošto uklanja vodu iz drveta, pamuka, šećera i papira (pri čemu dolazi do karbonizacije), koristi najčešće i tome da ubije razne štetočine, gljivice i slično.
Slikarima služi da je miješaju s pigmentima i s njom pituraju i obnavljaju freske, ali i potpuno uklanjaju hrđu.
 
 
*Oleum je otopina sumporovog(VI) oksida u čistoj sumpornoj kiselini i njega danas samo imaš u industriji sumporne kiseline. Naime, čista sumporna kiselina se dobiva razrjeđivanjem oleuma vodom jer je to manje egzotermno od otapanja SO3 u vodi, što može biti i eksplozivno. Poradi toga vjerojatno nije mudro doma spravljati oleum jer moraš u startu imati nekakvu čistu sumpornu.
**Neki često zamjenjuju oleum za oleinsku kiselinu (nezasićena viša masna kiselina), što je u startu greška sličnog izraza.
 
*Gilbert Newton Lewis definirao je kiseline kao elektron-akceptore, dakle kao čestice koje primaju elektronski par, a baze kao elektron-donore, čestice koje daju elektronski par za nastajanje kovalentne veze.
 
 
@Doc. S obzirom na današnju otkupnu cijenu akumulatora od 2kn i olova 6kn, moga si imat jednu malu marendu, a ne bacit ga i tako zagadit opet okoliš, jer na njegovom mjestu nikad više ništa neće narast.
 
@amateur chemistry. Najbolje ti je laditi ledenom kupkom. Naiđoh na jednu dječju skicu ledene kupke, slika je na dnu posta.
 
@Omikron. Kao kemičar ne možeš sumpornu kiselinu (razrijeđenu) nazivati akumulatorska kiselina. Ljepše se je koristiti egzaktnim nazivima za svaku stvar (ili kemijskim formulama što je brže i točnije), zato su ih kemičari i izmislili:). Ovdje na forumu ima ljudi koji su u školi, na fakultetu ili su pak završili studij, ali što jesu da jesu, ako su na ovom forumu i bave se kemijom (skupljanjem kemikalija i kemijanjem) s poštovanjem ih je lijepo nazivati kemičarom.
Naiđoh na jednu sliku sličnu što si crtao amateur chemistry-ju, ubacim je u idućem postu.
 
 
*POKUSI:
 
*KONCENTRIRANJE:
**Pravilo istiskivanja slabije kiseline jačom kaže da ne možeš od slabije kiseline dobit jaču!
I kaže se higroskopna, a ne hidroskopna; je da je logički grč. hidros što znači voda, vodenast, ali nije!
 
Da, od 38%-tne se može malo kompliciranijim putem dobit koncentracija negdje oko >95%! Respirator i gas-maska su obavezni! Kuhamo je u nekoj staklenoj, ali obloj posudi (tikvica), zbog podtlaka i pustimo da vrije. Pri tom, ishlapljiva voda i sumporov dioksid, ali pri tom zagrijavanju se kiselina koncentrira. Tu svakom nastaju problemi ako prvi put radi!
 
Čista sulfatna kiselina je bezbojna, uljasta, gusta i viskozna tekućina visoke gustoće. Zagrijavanjem (a i pri običnoj temperaturi) otpušta najprije SO3 dok ne dostigne konstantno vrelište od 338 °C. Tada ima konstantan sastav karakteriziran masenim udjelom H2SO4 od 98% i tada je koncentrirana sulfatna kiselina.
 
Morate imati staklenu posudu, koja je otporna na temperature i tlakove. Ne smije se koristiti metalna posuda, jer je ona obogaćena borovima silicijem, pa bi se onda stvarale sasvim druge krive soli i ne to što bi uništili posudu, već to nebi bila više sumporna kiselina, nego nešto sasvim drugo (zeleno-žute boje).
Jedan od bitnih stvari je mjerenje temperature. Voda je na 100°C, a vi grijte na oko 110°C pa ste sigurni da će voda isparavati, ključanje H2SO4-a je na 150°C i tada bi trebala biti oko 50%-tna, a pri 337°C je 98%-tna. Kad je zagrijemo do oko 300°C, morala bi postati gusta tekućina.
 
Kad se (u)koncentrira moguće je da postane slabo smeđa, ali to nije nikakvo značajno onečišćenje (koloidni ugljik). Preporučam da to radiš ili na otvorenom prostoru ili u prostoru s dobrom ventilacijom jer kad se ukoncentrira počinju pare biti zasićenije na H2SO4 pa jako peče u nosu ako udahneš. Kasnije je obavezno hlađenje, a onda mjerenje gustoće i ostale stvari.
 
Ako imate tu razrijeđenu sumpornu kiselinu, kuhanjem bi trebala uredno isparavati voda dok ne dođe maseni udio same kiseline do nekih 70%. Ako promjenu koncentracije pratiš promjenom volumena otopine, to dođe na oko 30% početnog volumena. Dalje od toga kuhanjem se gubi i sumporna kiselina, a ne samo voda, a treba i viša temperatura. Možda će malo isparavat SO4-a, ali to je neznatno malo.
 
 
*Dobivanje kiseline na stari način:
Ima pak jedan stari postupak putem kalijeva nitrata, sumpora i vode u omjeru 10-10-2ml. Možete ga napraviti tek tako ako vas zabavlja pokus. Ali ovom metodom pravit sumpornu kiselinu je daleko mukotrpnije i ne znam čemu se mučiti, jer je ipak lakše potražiti gotovu. Sam postupak je duplo, a možda i čak troduplo skuplji od samog nabavljanja sumporne kiseline, koju dobijete besplatno zamjenom za stari akumulatora. Zato je ipak lakša solucija nabaviti je. Danas se sumporna kiselina proizvodi industrijski i to daleko jeftinije.
 
 
*Demonstracijski pokus dokazivanja sumporne kiseline kao oksidansa.
OPREZ! Potrebne zaštitne naočale i gumene rukavice te je pokus potrebno raditi u digestoru.
Pribor i kemikalije: dvije epruvete, stalak za epruvete, plamenik, drvena štipaljka, kapaljka, željezni čavlić, strugotine bakra, koncentrirana sumporna kiselina (H2SO4).
-U jednu epruvetu se stavi čavlić, a u drugu strugotine bakra. Pažljivo se dokapa 1 ml koncentrirane H2SO4 i promatra što se događa. Zatim se sadržaj epruveta zagrije.
 
 
*Kada Fe2O3 zalijete sa H2SO4 toliko bude burna reakcija da počne dim izlaziti, koji se ne smije pod nikojim slučajem udahnuti već obavezno treba nositi respirator! A što točno nastaje kad brčka plin ili bilo što iz sumporne kiseline, nemam pojma; vjerojatno neki aerosol kiseline i možda još koječega?!
Još mi je veća misterija od željezova(III) oksida zašto željezo onako opako smrdi kad se otapa u kiselinama?
 
 
*Jednom sam u epruvetu dokapao par mililitara trenutnoga ljepila, a zatim sumporne kiseline isto tako nekako male količine, a reakcija je bila burna, a što sumporna napravi jednom ljepilu neću niti razmišljati:).

Specifične težine vodenih otopina H2SO4 kod 20°/4° C

Bé-----Spec.tež.------% H2SO4---g u 1 litri
0,7     1,0051                1             10,05
1,7     1,0118                2             20,24
2,6     1,0184                3             30,55
3,5     1,0250                4                41,00
4,5     1,0317                5                51,59
5,4     1,0385                 6             62,31
6,3     1,0453                 7             73,17
7,2     1,0522                 8             84,18
8,1     1,0591                 9             95,32
9,0     1,0661                 10           106,6
9,9     1,0731                 11           118,0
10,8   1,0802                 12           129,6
11,7   1,0874                 13           141,4
12,5   1,0947                14              153,5
13,4   1,1020                15              165,3
14,3   1,1094                16              177,5
15,2   1,1168                17              189,9
16,0   1,1243                18              202,4
16,9   1,1318                19              215,0
17,7   1,1394                20              227,9
18,6   1,1471                21              240,9
19,4   1,1548                22              254,1
20,3   1,1626                23              267,4
21,1   1,1704                24              280,9
21,9   1,1783                25              294,6
22,8   1,1862                26              308,4
23,6   1,1942                27              322,4
24,4   1,2023                28              336,6
25,2   1,2104                29              351,0
26,0   1,2185                30              365,6
26,8   1,2267                31              380,3
27,6   1,2349                32              395,2
28,4   1,2432                33              410,3
29,1   1,2515                34              425,5
29,9   1,2599                35              441,0
30,7   1,2684                36              456,6
31,4   1,2769                37              472,5
32,2   1,2855                38              488,5
33,0   1,2941                39              504,7
33,7   1,3028                40              521,1
34,5   1,3116                41              537,8
35,2   1,3205                42              554,6
35,9   1,3294                43              571,6
36,7   1,3384                44              588,9
37,4   1,3476                45              606,4
38,1   1,3569                46              624,2
38,9   1,3663                47              642,2
39,6   1,3758                48              660,4
40,3   1,3854                49              678,8
41,1   1,3951                50              697,6
41,8   1,4049                51           716,5
42,5   1,4148                52              735,7
43,2   1,4248                53              755,1
44,0   1,4350                54              774,9
44,7   1,4453                55              794,9
45,4   1,4557                56              815,2
46,1   1,4662                57              835,7
46,8   1,4768                58              856,5
47,5   1,4875                59              877,6
48,2   1,4983                60              899,0
48,9   1,5091                61              920,6
49,6   1,5200                62              942,4
50,3   1,5310                63              964,5
51,0   1,5421                64              986,9
51,7   1,5533                65              1010
52,3   1,5646                66              1033
53,0   1,5760                67              1056
54,3   1,5874                68              1079
54,3   1,5989                69              1103
55,0   1,6105                70              1127
55,6   1,6221                71              1152
56,3   1,6338                72              1176
56,9   1,6456                73              1201
57,5   1,6574                74              1226
58,1   1,6692                75              1252
58,7   1,6810                76              1278
59,3   1,6927                77              1303
59,9   1,7043                78              1329
60,5   1,7158                79              1355
61,1   1,7272                80              1382
61,6   1,7383                81              1408
62,1   1,7491                82              1434
62,6   1,7594                83              1460
63,0   1,7693                84              1486
63,5   1,7786                85              1512
63,9   1,7872                86              1537
64,2   1,7951                87              1562
64,5   1,8022                88              1586
64,8   1,8087                89              1610
65,1   1,8144                90              1033
65,3   1,8195                91              1656
65,5   1,8240                92              1678
65,7   1,8279                93              1700
65,8   1,8312                94              1721
65,9   1,8337                95              1742
66,0   1,8355                96              1762
66,0   1,8364                97              1781
66,0   1,8361                98              1799
65,9   1,8342                99              1816
65,8   1,8305                100           1831
 
*Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..
 
 
 
*Dimeća sumporna kiselina (oleum)
Specifične težine kod 15°i 45°C
 
Ukupno SO3----% slobodnog SO3----spec. težina kod 15°----spec. težina kod 45°
81,63                     0,0                            1,8500                           1,822
83,46                    10,0                           1,888                             1,858
85,30                    20,0                           1,920                             1,887
87,14                    30,0                           1,957                             1,920
88,97                    40,0                           1,979                             1,945
90,81                    50,0                           1,009                             1,964 max
92,65                    60,0                           2,020 max                     1,959
94,48                    70,0                           2,018                             1,942
96,32                    80,0                           2,008                             1,890
98,16                    90,0                           1,990                             1,864
100,00                  100,0                         1,984                             1,814
 
*Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..
 
 
 
 
*Tališta dimeće sumporne kiseline (oleuma)
Od 0% do 100% SO3
 
% slobodnog SO3----točka topljenja
0                                 +10,0°
5                                 +3,5°
10                               -4,8°
15                               -11,2°
20                               -11,0°
25                               -0,6°
30                               +15,2°
35                               +26,0°
40                               +33,8°
45                               +34,8°
50                               +28,5°
55                               +18,4°
60                               +0,7°
65                               +0,8°
70                               +9,0°
75                               +17,2°
80                               +22,0°
85                               +33,0°
90                               +34,0°
95                               +36,0°
100                             +40,0°
 

[azbest]

Našo sam podatak da elektroda od nehrđajućek čelika može trajati više od 1000 sati za elektrolizu.

Ako si našao podatak na nekoj povjerljivoj stranci (gdje je to dokazano, tipa neka stranica od neke firme ili sl.) onda OK, vjerojatno i može, a ako si našao podatak negdje na kakvim forumima uz kojekakvo nagađanje, ne bih baš to povjerovao odmah. Kreni s manjim količinama, bit će ti manje žao! A kasnije je lako krenuti s većim;)

Mogu ti ovako potvrditi jedan zgodan primjer nehrđajućeg čelika, a to je ona šipka od tonerskog printera (pisača). Jednom mi je bila u svemu i svačemu, vani, na kiši, suncu, kiselini i nije poruzinavila. E sad je li to ovisi o printeru, ili je kod svakog isto (zbog kojekavih pravila u proizvodnji), ne znam, al svakako znam da je jako čvrsta i teško se može saviti, skoro i nikako. Znači, jedino je na tebi, otiđi na mjesto gdje se popravljaju printeri i pitaj je li ima koji za baciti, ili pak čekaj i gledaj po obližnjim kontejnerima;).


Evo ti usput jedna zanimljivost za naučiti.
Željezo je samo po sebi tehnički materijal, a čelik je kompozitni materijal /to je isto tehnički materijali, ali je nastao kombinacijom dvaju ili više materijala različitih svojstava. Najpoznatiji kompozitni materijal je azbest.
Čelik nastaje dodavanjem ugljika, a nehrđajući čelik nastaje dodavanjem ugljika i nikla, al da ga je više od 11%. Također dodaju mu se i drugi metali.

Nehrđajući čelik ti je možda bolje poznat pod nazivom PROKROM ili INOKS (ili možda čak ROSFREI [[čitaj:rosfaj]] ), a to su sinonimi i trgovački nazivi za njega, gdje su jedan od drugog razlikovani u dodatku nekog još kemijskog elementa i postotku ugljika.
O samim proizvodima od njega, naiđoh na samo jedan tekst jedan tekst, ali ovo je s prodavačkoga stajališta pisano i vjerojatno je ili prevedno ili prepisano od negdje.

Evo da malo razbudim dosta popularnu temu na ovome forumu.
Doduše, nije ekperimentalni dio dobivanje sumporne /sulfatne/ kiseline, već gotovi proizvod koji se može kupiti u vodointalaterskim prodavaonicama. Naziv proizvoda je: "Drain Clean". Evo slika 1 i slika 2.

Zanimljivo. Ako ne sadrži druge tvari, ovo bi mogao biti dobar izvor za one koji ju ne mogu nikako drukčije nabaviti. Iz gustoće bi se mogla procijeniti koncentracija.

Drain cleaner je 95% sulfatna kiselina

http://www.tech-masters.eu/hr/products?gid=1&pid=3198&ig=