naprijed »

Zanima me gdje se sve komercijalno koristi octena kiselina? Znam da je ima u svakom dućanu u niskoj koncentraciji. Znam da se nekad zna naći i u višoj koncentraciji. Ono što me zanima su načini i razlozi uporabe. Prvo čega sam se sjetio je pčelarstvo. S obzirom da se i neke druge organske kiseline koriste u toj djelatnosti, pretpostavljam da se koristi i octena?

Koristi za dobivanje anhidrida octene kiseline, koji se najviše kositi u farmaceutskoj industriji.  U laboratorijima se koristi kao otapalo i kao važna kemikalija. Služi za dobivanje raznih estera, puferskih otopina, složenijih organskih spojeva i u proizvodnji plastičnih masa. Nisam primjerio da pčelari koriste octenu kiselinu.

U nekim trgovinama se može nači 80% octena, koristi se mislim za pripremanje zimnice i/ili kiseljenje kupusa.

Prvo čega sam se sjetio je pčelarstvo.

Mislim da sam vidio da se octena spominje u par izvora koji se tiču pčelarstva. Malo sam istražio i našao odmah minimalno jednu primjenu vezanu uz pčelarstvo - borba protiv voskovih moljaca. Moguće da postoje i druge primjene, a za detalje preporučam google.

Ja sam čuo da za tog nametnika koriste mravlju kiselinu, a za crvene grinje(Varoa) se koristi oksalna kiselina. Bilo bi se dobro svakako raspitati u poljoprivrednim apotekama.

Ja sam čuo da za tog nametnika koriste mravlju kiselinu, a za crvene grinje(Varoa) se koristi oksalna kiselina. Bilo bi se dobro svakako raspitati u poljoprivrednim apotekama.

Istina, mogu se koristiti i mravlja i octena kiselina.

Za suzbijanje voskovog moljca možemo uspješno koristiti i octenu kiselinu (koncentracije 60 – 80%) u količini 2 litre na 1m3 prostora. Tretiranje ponoviti još najmanje 2 puta u razmacima od 14 dana. Umjesto octene kiseline možemo koristiti mravlju kiselinu (koncentracija 85 %) na isti način, uz dozu od 0,8 litara na 1m3 prostora.

Link na izvor.

Budem pogledao po poljoprivrednim apotekama, iako vidim da se najviše koriste otopine, a ne čista tvar.

To želi znati, gdje se može kupiti 125 ml 80%-tne octene kiseline za 20 kn?
 Neka se javi preko privatnih poruka. Pa mislim da to ne može biti problem nabaviti.  

Da se nepravim pametan kopirajući, evo vam podobniji tekst o njoj samoj.

Octena kiselina (etanska kiselina, etanoatna kiselina, ocat, CH3COOH) spada pod slabe kiseline. Inače, poznato je da sve organske kiseline sadržavaju karboksilnu skupinu -COOH. Octena kiselina je izolirana iz octa koji se rabi za konzerviranje zelenog povrća i kao začin salati u nekim jelima.

Što se tiče njene prodaje, nailazio sam na nju po vele dućanima (raznim velikim trgovačkim centrima). Alkoholni ocat, kakav se prodaje u trgovini, sadržava 6 do 9 % octene kiseline. Svaki dućan i kuća zasigurno imaju tu kemikaliju staru stoljećima:). Moju evo pak proizvodi hrvatski Badel, a ime joj je Kisko i 1 litra dođe 10 kuna. Ona u maloj koncentraciji će uvijek biti u slobodnoj prodaji i jeftina je. Treba biti prozirna, kao voda, s pokojim mjehurićima u njoj.

Mislim da je kupovnih 9% za bilo kakav pokus premalo, jer su zahtjevne količine nje i vrijeme, ali može poslužiti za podosta pokusa koji vam nisu za istraživanje, već za igranje. 9%-tna (to je ujedno i najviše što se može prodavati po dućanima) je sasvim uredu ako pripravljaš soli; pustiš vodu da ispari i eto kristala:). A za organske sinteze treba čista, ali nekako sumnjam da ćete doma kuhati estere s visokom iskorištenjem:).

Veće koncentracije već i sada sve teže nalazim po velecentrima. Tražio sam je ima koji mjesec-dva dana, ali ili su zalihe potrošene ili uopće više nije dostupna, a treće jedino to da možda trebam čekati 9-10 mjesec i sezonu za pravljenje zimnica, možda je onda izbace na police?! Ne znam, ali tada niti je ne nalazim na policama tog centra ni drugih centara :/ . Nalazila se odmah pored octa, a bila je skladištena u malu bočicu od nekih pola litre, znam da je smrdila izvan plastike i da bi ponekad zbog njenog udisanja prilikom pokusa znala često zaboljeti glava:). Kao takva 80%-tna nije bila ledena octena kiselina, jer da se zaledi treba biti najveće moguće svoje koncentracije.
U laboratorijima često se koristi 99,5%-tna octena kiselina. Čista (bez vode) se octena kiselina 99,5%-tna, ispod svoga tališta (pri 16,7 - 17 ºC) skrutne (očvrsne) u kristale nalik ledu, pa zbog takve slične mase je dobila naziv „ledena octena kiselina“. Kao takva, prvim svojim otvaranjem već polako sama od sebe opada prema nižem postotku, zato držite je na što hladnijem i tamnijem mjestu jako dobro i čvrsto zatvorenu. Dobro je držati to začepljeno radi više stvari. Prvo zato što isparava pa možeš ostati bez nje, a onda i zato jer grize za nos. Osim toga, vjerojatno bi mogla navući vode iz zraka pa ne bi bila baš devedesetdevet postotna.
Cijene ove kiseline visoke koncentracije se kreću i preko 150-200 kn za 1 litru, uz obavezno predočenje osobne iskaznice.
Mjesto gdje radite s ovom kiselinom po mogućnosti bi bilo dobro da je hladnije zbog opadanja koncentracije tog što radite /izlijevate/ i onog ostatka u boci. Ako vam se ikad i dogodi da vam se zaledi, to zagrijte, pa opet imate octenu kiselinu.

Tražio sam po internetu slike kiseline, naiđoh na sliku iste boce kakvu sam unazad 5-6 godina bez problema kupovao u jednom velecentru, al takvu istu više ne nalazim (slika je na dnu posta). Također naiđoh i na jedan oglas na Njuškalu  , ali je prodana za 50kn 1 litra. Šteta što nisam bio brži u njuškanju i na okidaču :/ .

*Nemojte uzimati jabučni ocat ili onaj vinski ocat, to nema veze s octenom kiselinom, mislim ima… . Jabučni ocat, ima razne konzervanse (uz limunsku kiselinu), i octene sadrži samo 5 %. Vinski ocat se dobiva tako da se u mlado vino ubaci komadić kvasca. Reakcijom kvaščevih gljivica na vino nastaje alkoholni ocat ili ti ga vinski ocat, poznatog imena „kvasina“, zbog te riječi. Ako se traži malo slabija kvasina onda se ubaci kruha, pošto je u vinu, ne može se raspasti, pa se može lako cijeli izvaditi vanka.
 
*Specifična težina vodenih otopina octene kiseline kod 20°/4° C
Spec.tež.--------%---------g u 1 litri
               CH3COOH
0,9996                 1            9,996
1,0012                 2          20,02
1,0025                 3          30,08
1,0040                 4            40,16
1,0055                 5            50,28
1,0069                 6          60,41
1,0083                 7          70,58
1,0097                 8          80,78
1,0111                 9          91,00
1,0125                10       101,3
1,0139                11       111,5
1,0154                12       121,8
1,0168                13       132,2
1,0182                14         142,5
1,0195                15         152,9
1,0209                16         163,3
1,0223                17         183,8
1,0236                18         184,2
1,0250                19         194,8
1,0263                20         205,3
1,0276                21         215,8
1,0288                22         226,3
1,0301                23         236,9
1,0313                24         247,5
1,0326                25         258,2
1,0338                26         268,8
1,0349                27         279,4
1,0361                28         290,1
1,0372                29         300,8
1,0384                30         311,5
1,0395                31         322,2
1,0406                32         333,0
1,0417                33         343,8
1,0428                34         354,6
1,0438                35         365,3
1,0449                36         376,2
1,0459                37         387,0
1,0469                38         397,8
1,0479                39         408,7
1,0488                40         419,5
1,0498                41         430,4
1,0507                42         441,3
1,0516                43         452,2
1,0525                44         463,1
1,0534                45         474,0
1,0542                46         484,9
1,0551                47         495,9
1,0559                48         506,8
1,0567                49         517,8
1,0575                50         528,8
1,0582                51       530,7
1,0590                52         550,7
1,0597                53         561,6
1,0604                54         572,6
1,0611                55         583,6
1,0618                56         594,3
1,0624                57         605,6
1,0631                58         616,6
1,0637                59         627,6
1,0642                60         638,5
1,0648                61         649,5
1,0653                62         660,5
1,0658                63         671,5
1,0662                64         682,4
1,0666                65         623,3
1,0671                66         704,3
1,0675                67         715,2
1,0678                68         726,1
1,0682                69         737,1
1,0685                70         748,0
1,0687                71         758,8
1,0690                72         769,7
1,0693                73         780,6
1,0694                74         791,4
1,0696                75         802,2
1,0698                76         813,0
1,0699                77         823,8
1,0700                78         834,6
1,0700                79         845,3
1,0700                80         856,0
1,0699                81         866,6
1,0698                82         877,2
1,0696                83         877,8
1,0693                84         898,2
1,0689                85         908,6
1,0685                86         918,9
1,0680                87         929,2
1,0675                88         939,4
1,0668                89         949,5
1,0661                90         959,5
1,0652                91         969,3
1,0643                92         979,2
1,0632                93         988,8
1,0619                94         998,2
1,0615                95         1007
1,0588                96         1016
1,0570                97         1025
1,0549                98         1034
1,0524                99         1042
1,0498                100      1050
 
*Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..

[sivo vapno]

Pri suhoj destilaciji, krute se tvari djelomičnim izgaranjem uz nedovoljno kisika zagrijavaju do temperature na kojoj se kemijski raspadaju i oslobađaju jednostavnije kemijske spojeve u plinovitom stanju. Tako suhom destilacijom drveta nastaje ugljen unutar procesa, a izvan procesa izlazi gorivi drvni plin, te octena kiselina i metanol.
Taj proces je opisan ovdje, u opisu kako se dobiva drveni ugljen, u drugom poglavlju prvoga posta.

U destilatu dobivenom suhom destilacijom drveta nalazi se približno 10%-tna octena kiselina koja se može izolirati neutralizacijom s vapnom i destilacijom do suha. To se zove sivo vapno.
Tako dobiveno sivo vapno može se sumpornom kiselinom prevesti u ledenu octenu kiselinu.