Izjava o odgovornosti - molimo pročitati Ožujak 05, 2021, 08:43:21
baza znanja baza kemikalija baza sinteza razno

     

Dobrodošli, Gost. Molimo, prijavite se ili se registrirajte.
Jeste li propustili aktivacijsku email poruku?
*

Dobijanje bakra (Cu) u prahu
 Str: [1]
  Ispis  

  Dobijanje bakra (Cu) u prahu
Autor Poruka
Doc
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 463



« na: Kolovoz 12, 2011, 05:01:39 »

Evo ga napokon uhvati malovslobodnog vremena da opišem na koji način sam dobio bakar u prahu.
Naime radi se o redoks reakciji u kojoj aluminij reaguje s rastvorom modre galice, i tu se aluminij oksiduje, a bakar redukuje i taloži.

 2Al+3CuSO4------> 3Cu+Al2(SO4)3

Pribor: poveća laboratorijska čaša, stakleni  štapić , lijevak, filter-papir, lakmus papir.
Kemikalije: bakrov(II) sulfat, aluminij u foliji, destilirana voda, natrijeva lužina.

Postupak:

Napravite zasićenu otopinu bakrovog(II) sulfata pri temperaturi nižoj od temperature vrenja. U nju ubacite komadiće aluminijske folije, ne previše zgužvane. Trebat će ih poprilično. Aluminij zbog oksidnog sloja neće odmah reagirati.
 
Pustite ga jedan dan u otopini. Sloj će se narušiti i počet će lagana oksidacija aluminija i redukcija bakra, koji će se taložiti u obliku vrlo finog praška na dnu posude.


 Međutim, reakcija je vrlo spora. Zagrijte posudu do vrenja i zatim promatrajte kako aluminij dosta brzo oksidira i daje dovoljno topline za održavanje vrenja. Tu i tamo, kako se folija troši, nadomještajte ju novom. Kako otopina bude gubila plavu boju, isto tako tu i tamo dodajte par grama modre galice. Ako vrenje zamre, opet podgrijte. Tako je moguće dobiti desetke grama čistog bakra u obliku grubog i finog praha. Reakciju nadzirite jer može doći do proključavanja. Kada se potroši sav aluminij, a na dnu posude se skupi dovoljno bakra, dodajte još malo modre galice i podržavajte vrenje da se i najmanji listići aluminija oksidiraju. Zatim dolijte vode da razrijedite otopinu i ostavite da se sedimentira. Nakon toga slijedi niz strpljivih dekantiranja, razrjeđivanja dest.vodom sve dok ne izbacite aluminijev sulfat i bakrov(II) sulfat iz posude. Ostatak je bakar i sasvim malo aluminija. Dodajte malo natrijeve lužine i zagrijte do vrenja, a zatim ostavite par minuta. Opet slijedi niz dekantacija i sedimentacija. Svaku dobivenu vodu testirajte na pH. Kada bude neutralan, isfiltrirajte bakreni prašak na papiru, a zatim brzo osušite (ja sam koristio malu žarulju iznad  rasprostrtog filter papira ), vagnite i spremite u dobro zatvorenu posudu.



Ja sam ovo radio 3 dana jer nisam imao vremena da cijelo vrijeme podgrijavam smjesu, nego katkad.

Nakon vaganja dobio sam 22 g bakra u prahu.  bigsmile


Evidentirano

Kako bi mi disali da nije otkriven oksigen?
amateur chemistry
Znanstvenik
*****
Postova: 169



« Odgovor #1 na: Kolovoz 12, 2011, 06:31:17 »

Ljepo,zanimljiva sinteza dobivanja bakra samo što treba strpljenja  thumbup
Evidentirano
Omikron
Administrator
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 839



« Odgovor #2 na: Kolovoz 13, 2011, 09:31:51 »


Vrlo lijepo, svaka čast. thumbup Ovo moram isprobati kad tad. Grin

Evidentirano

Scientia potentia est.
Tangent
Znanstvenik
*****
Postova: 177



« Odgovor #3 na: Kolovoz 15, 2011, 10:50:11 »

Možda bi se onečišćene otopine CuSO4 mogle iskoristiti barem za dobivanje bakra. Imam baš takvu jednu otopinu koju sam mislio baciti, pa budem probao.
Evidentirano
mr. pametni
Znanstvenik
*****
Postova: 156


Email
« Odgovor #4 na: Rujan 09, 2011, 07:51:21 »

a koliko si koristio mogre galice
Evidentirano
Doc
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 463



« Odgovor #5 na: Rujan 09, 2011, 11:39:51 »

Ne znam nisam mjerio  sniff  Onako sam sve radio po želji
Evidentirano

Kako bi mi disali da nije otkriven oksigen?
mr. pametni
Znanstvenik
*****
Postova: 156


Email
« Odgovor #6 na: Listopad 13, 2011, 03:41:43 »

http://www.youtube.com/watch?v=g3ar6zGcTQY

evo našao sam jedan zanimljivi video koji pokazuje dobivanje bakra, a produkt je bakar u sitnim listićima,
bi li produkt bio u prahu da je tip koristio bakrov karbonat i ugljik u prahu?
Evidentirano
terraxus
Student
**
Postova: 28



Email
« Odgovor #7 na: Listopad 13, 2011, 08:13:39 »

taj postupak je dobar al riskantan, jer ako se ne koristi posuda s debljim dnom koje ce ravnomjerno rasporedit toplinu po bakrovom(II) karbonatu, i bakar se uzari onda ce reagirat s kisikom iz zraka i dati bakrov (II) oksid sto nije bas korisno...
Evidentirano
mr. pametni
Znanstvenik
*****
Postova: 156


Email
« Odgovor #8 na: Listopad 14, 2011, 04:22:27 »

pa možda da zatvoriš lonac i pokušaš nekako maknuti zrak iz lonca
Evidentirano
Alojzij3
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 740



« Odgovor #9 na: Veljača 14, 2012, 04:22:46 »

Praškasti bakar se dobije dugotrajnom samoodrživom reakcijom otapanja aluminija u zasićenoj otopini modre galice. Ovo "samoodrživo" znači da jednom kada nakon zakuhavanja reakcija počne, samo dodajete reaktante. Kasnije pročistite s malo NaOH i onda ispirete dok ne dobijete neutralni pH. Poželjno je raditi u velikoj, dobro izoliranoj posudi da se toplina ne gubi previše. Jednom kada sam kuhao na rešu (rešo je onaj kućni aparat za kuhanje) i drugi put kada sam pogrijavao na kartuši (koju sam kupio u dućanu koji prodaje planinarsku opremu) razlika u količini dobivenog bakra je bila primjetna. Moj je savjet da negrijete na običnom plinskom štednjaku, jer postoji pogućnost od puknuća laboratorijske posude jer plamen obuzme podudu sa svih strana, već na običnom laboratorijskom plameniku.

Bakar se može dobiti redukcijom oksidnih ili sulfidnih ruda. Iz oksidne rude bakar se proizvodi redukcijom pomoću koksa pri visokoj temperaturi:
Cu2O + C --> 2 Cu + CO

Pri dobivanju bakra iz halkopirita, ruda se prži na zraku, a pojednostavljeni proces prikazuje jednadžba reakcije:
8 CuFeS2 + 11 O2 --> 4 Cu2S + 4 FeS + 2 Fe2O3 + 8 SO2

Nizom složenih procesa uklanja se najveći dio željeza u obliku troske, a bakrov(I) sulfid djelomično prelazi u bakrov(I) oksid koji se dalje reducira s preostalim bakrovim(I) sulfidom i prelazi u sirovi bakar:
2 Cu2S + 3 O2 --> 2 Cu2O + 2 SO2     i      Cu2S + 2 Cu2O --> 6 Cu(sirovi) + SO2

Tako proizvedeni bakar sadrži oko 5% nečistoća, primjerice: željeza, cinka, olova, arsena, zlata, srebra, selenija, telurija i drugih. Čisti bakar dobiva se elektroliznom rafinacijom sirovog bakra. Sirovi se bakar lijeva u debele ploče koje služe kao anode. Katode su tanke ploče potpuno čistog bakra, a kao elektrolit se rabi vruća kisela otopina bakrova(II) sulfata. Tijekom elektrolize na anodi se atomi bakra oksidiraju u Cu2+ ione koji odlaze u elektrolit. Na katodi se ti ioni reduciraju i izlučuju kao elementarni bakar:

Anoda (+): Cu (sirovi) --> Cu2+ + 2e-
Katoda (-): Cu2+ + 2e- --> Cu (čist)

Zbog malog napona (0,1 – 0,4 V) koji je potreban uglavnom za elektrolizu, proces rafinacije bakra je vrlo ekonomičan. Elementi kojih je potencijal elektronegativniji od bakra oksidiraju se na anodi, ali se zbog vrijednosti svojih elektrodnih potencijala, kao i niske koncentracije, ne izlučuju na katodi, već se koncentriraju u elektrolitu. Iz vrijednosti redukcijskih potencijala možemo zaključiti da se cink i željezo lakše oksidiraju od bakra, a srebro, zlato i selen teže. Prema tomu, uz odgovarajuću vrijednost napona, oksidirat će se cink, željezo i bakar, ali će se izlučivati samo bakar kojeg je elektrodni redukcijski potencijal najpozitivniji. Srebro, zlato, selenij i telurij neće se oksidirati, već se talože na dnu elektrolizera u anodnom mulju. Tijekom elektrolize sastav elektrolita se mijenja, pa elektrolit valja povremeno mijenjati. Elektroliznom rafinacijom dobiva se bakar 99,999% čistoće. Preradom mulja dobivaju se plemeniti metali te selenij i telurij. U toni sirovog bakra se može nalaziti do 100g zlata i do 1000g srebra. Bitno je napomenuti da vrlo male primjese arsena, od svega 0,03% smanjuju električnu vodljivost bakra oko 14%.

Evidentirano
Alojzij3
Ludi znanstvenik
*****
Postova: 740



« Odgovor #10 na: Travanj 30, 2013, 04:39:43 »

Na ovaj način pokusa kojeg je Doc jako dobro i kvalitetno opisao (za svaku pohvalu!) dobije se vrlo sitnozrnati Cu sa jako velikom površinom:

2 Al + 3 CuSO4 --> Al2(SO4)3 + 3 Cu

Kao što se vidi po reakciji nastaje aluminijev sulfat u otopini i bakar u prahu na dnu reakcione posude.

Svakako ga je potrebno isprati s vodom, pa s lužinom, pa opet vodom do neutralne reakcije.

* Aluminijev sulfat se inače pripravlja iz hidroksida:

2 Al(OH)3 + 3 H2SO4 --> Al2(SO4)3 x 6 H2O
Evidentirano

 Str: [1]
  Ispis  
 

Skoči na: