naprijed »

Pozdrav....

Dakle ovako pokušavam napravit cinkov klorid, nabavio sam malo cinka te sam ga otopio u klorovodičnoj kiselini. Iskuhavanjem se počeo oslobađat klor i miješavina HCL+Zn je počela poprimat žutu boju uz ogromno oslobađanje klora.

Zanima me dali je to uredu, pa da nastavim kuhat dok ne dobijem prah ili sam negdje pogriješio ????

Ako je nastajao klor, onda bi moglo značiti ili da zapravo nisi imao cink, ili da je eventualno bio jako onečišćen. Reakcija cinka i klorovodične kiseline trebala bi dati vodik koji nije teško razlikovat od klora s obzirom da vodik nema nikakav karakterističan miris, ni boju.

Vodik sam i dobivao dok je klorovodična nagrizala metal, ali iskuhavanjem viška kiseline mi se počela velika količina klora oslobađat, al to me i ne čudi pošto se radi o klorovodičnoj kiselini. Jedino što mi nije uredu što je tekučina postajala sve žuča i žuča

Vjerojatno je uparavanjem se oslobađao klorovodik, plin oštrog mirisa. A otopina je postajala žuta vjerojatno zbog nečistoća. Osim toka uparavanjem nećeš dobiti cinkov klorid, ZnCl₂. Taj se spoj dobiva direktnom sintezom iz elemenata. Na ovakav, sličan način možeš dobiti bazični cinkov klorid, ZnClOH.

Hmmmmm O.K vidit čemo kad iskuham to do kraja šta će bit 

Slično kao i kod drugih hidratiziranih klorida metala, iz otopine se zagrijavanjem ne može dobiti bezvodni spoj. To se onda rješava na različite načine, npr. refluksiranjem sa tionil kloridom, koji nije da je baš lako nabavljiv spoj (a ni bezopasan). Najjednostavniji način je direktna reakcija između elemenata, u vezi koje sam baš nedavno naletio na jedan video, u kojem je međuostalom prikazana reakcija željeza sa klorom, ali na sličan način trebalo bi funkcionirati i sa mnogim drugim metalima.

[Cinkov klorid]

Cinkov klorid (ZnCl₂; bezvodni) je vrlo higroskopna sol. To je bijel zrnat prah ili bijela porculanska masa. Djeluje iritirajuće i dražljivo. Tvornički se dobiva zagrijavanjem cinka u struji klora.

Može se dobiti i otapanjem cinka ili neke cinkove soli (npr. cinkova oksida ili karbonata) u klorovodičnoj kiselini.
Reakcijom cinka i klorovodične kiseline nastaju cinkov klorid i vodik. Povišenje temperature dokaz je da se u reakciji oslobađa toplina, prema tome reakcija je egzotermna.
Ako reakcija slabije malo ide (što se događa ako je cink nečist) dodaj vodikova peroksida (ako ti ga žao, onda pak pokušaj s kalijev nitratom) da ubrzate reakciju.
Iz dobivene vodene otopine kristalizira kao dihidrat (ZnCl₂ x 2 H₂O), čijim zagrijavanjem nastaje cinkov hidroksiklorid (ZnOHCl).

ZnO + 2 HCl --> ZnCl₂ + H₂O.

Jako se otapa u vodi i vodena otopina reagira izrazito kiselo. Otapa se i u alkoholu, eteru, acetonu, glicerolu i piridinu pri čemu se otopine jako ugriju jer je reakcija egzotermna. Koncentrirana otopina cinkovog klorida otapa škrob, celulozu i druge organske tvari, a rastaljeni ZnCl₂ otapa okside mnogih metala.

Cinkov klorid rabi se u tekstilnoj industriji, u metalurgiji kao sastojak smjesa za otapanje metalnih oksida, za cinčanje, za zaštitu željeza od korozije pocinačvanjem, za meko lemljenje kovina (najčešće u obliku kreme ili paste naziva „Cinol“), za protupožarno impregniranje drvene građe (ponajviše kao sredstvo za konzerviranje željezničkih pragova), za vulkanizaciju gume, u bajadisarstvu, u baterijama, u stomatologiji, u elektronici, itd..
Razrijeđena otopina cinkovog klorida naveliko se koristi u medicini eksterno za obloge i za ginekološka ispiranja (jer djeluje kao dezificijens), kao dezodorans i adsringens, itd..

Evo slike cinkovog klorida različitih proizvođača, a bočice se prodavaju za desetke kuna: