naprijed »

Pozdrav, čitao sam da se iz flourita CaF2 uz pomoč sumporne kiseline može dobit flouridna kiselina.  
Gledao sam malo kamen od pola kile flourita košta oko 300 kn pa me zanima vaše mišljenje dali je moguće dobit flouridnu kielinu na taj način

Točno, reakcijom CaF₂ i H₂SO₄ možeš dobiti fluorovodik, koji daje fluorovodičnu kiselinu kad ga uvedeš u vodu:

CaF_{2 (g)} + H₂SO_{4 (aq)} -> CaSO_{4 (s)} + 2HF _(g)

HF _(g) --- (H2O) ---> HF _(aq)

S obzirom da je mineral fluorit prvenstveno CaF₂, trebalo bi funkcionirati, ali moram napomenuti da su fluorovodik i fluorovodična kiselina vrlo opasne tvari koje mogu oštetiti pluća, oči i uzrokovati gadne opekline, tako da je potreban velik oprez kad se radi s tim tvarima:

Hydrogen fluoride gas is a severe poison that may immediately and permanently damage lungs and the corneas of the eyes. Aqueous hydrofluoric acid is a contact-poison with the potential for deep, initially painless burns and ensuing tissue death. By interfering with body calcium metabolism, the concentrated acid may also cause systemic toxicity and eventual cardiac arrest and fatality, after contact with as little as 160 cm2 (25 square inches) of skin.

Slažem se.... gledao sam malo koliko je fluorovodik opasan, mislim tek tolko napravit oko 10ml.

Nemam se namjeru igrat s tolko opasnom kemikaliom.

E sam sam malo zbunjen. Jućer navećer sam čitao da se plin uvodi u maslinovo ulje... "After separation from the solids, the gases are treated with sulfuric acid and oleum to afford anhydrous HF"

Kakvo maslinovo ulje? 

Spominje se oleum, tj. otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini, ni malo bezopasna kemikalija. Uz to na koje tkivo dođe fluorovodik uzrokuje nekrozu i prolazi kroz tkivo vrlo brzo. Dolazi do kostiju i uzrokuje odumiranje kostiju, to se ''rješava'' amputacijom djela ekstremiteta. Fluorovodik i fluorovodična kiselina otapaju staklo i korozivne su za velik broj metala. Nisam siguran u takvo dobivanje.

O.K isprike za oleum, do toga da je maslinovo ulje sam došao tako što sam napisao u google oleum i evo slike.

Oleum općenito na latinskom znači "ulje", tako da nije čudno što može doći do zabune što se toga tiče. Naravno, u kontekstu kemije najčešće se misli na otopinu SO₃ u H₂SO₄, kao što je i Arbor naveo:


(Izvor: Wikipedia.org)

Ako je cilj dobiti samo fluorovodičnu kiselinu, onda nije potrebno sušiti HF pomoću oleuma, kad se ionako uvodi u vodu.

Evo ovako, dosta sam čitao o fluoridu i došao do zaključka da je dosta zeznuta situacija s tim plinom jer reagira sa svim živim.

Sam flourid reagira sa staklom te nemam ideje kako zagrijat sumpornu kiselinu na 300 °C da bi se počeo oslobađat plin, jedino što znam je da ne reagira s niklom i plastikom.
Pošto plastika nemože izdržat temperaturu od 300 °C ostaje jedina opcija nikal, al javlja se novi problem što neznam gdje nabavit nikal.

Tražio sam po netu dali fluorid reagira s porculanom, al nisam našo odgovor pa ako neko zna molim vas da mi kažete.

Pošto znam da fluorid ne reagira s helijem, argonom i neonom, zanima me što mislite o tome da ipak radim u staklenoj tikvici koju bi zatvorio i stavio dvije cijevčice.
Kroz jednu cijev bi uvodio helij, ili argon jer do njih mogu vrlo lako doć, a kroz drugu bi izlazili argon odnosno helij i flourid, te bi ih otapao u vodi, flourid bi trebo reagirat s vodom, i zadržavat se a helij odnosno argon nisu topljivi u vodi pa bi samo "isparili". Sad mene zanima dali bi dobio ovim postupkom išta???? Dali bi i dalje flourid reagirao sa staklom iako je "razrijeđen"??? Dal ima neko nekakav prijedlog?

Fluorovodik reagira sa većinom metala(pa i niklom, ali samo stvara zaštitni sloj), staklom i porculanom. 

Dobro a što mislite o:

"Pošto znam da fluorid ne reagira s helijem, argonom i neonom, zanima me što mislite o tome da ipak radim u staklenoj tikvici koju bi zatvorio i stavio dvije cijevčice.
Kroz jednu cijev bi uvodio helij, ili argon jer do njih mogu vrlo lako doć, a kroz drugu bi izlazili argon odnosno helij i flourid, te bi ih otapao u vodi, flourid bi trebo reagirat s vodom, i zadržavat se a helij odnosno argon nisu topljivi u vodi pa bi samo "isparili". Sad mene zanima dali bi dobio ovim postupkom išta???? Dali bi i dalje flourid reagirao sa staklom iako je "razrijeđen"???"

Teoretski bi moglo funkcionirat do određene mjere. Imat ćeš svejedno problem s reaktivnošću fluorovodika, ali možda dobiš dovoljno na vremenu da eksperiment završiš bez većih komplikacija. E, sad, kakva bi točno bila situacija sa fluorovodikom, ne mogu sa sigurnošću reći jer nisam s njim radio, ali generirao sam i provodio npr. klor i klorovodik kroz materijale koji nisu bili idealni za te plinove i došlo je s vremenom do reakcije s nekim od tih materijala, ali funkcioniralo je ok u nekoliko navrata, a kasnije sam jednostavno zamijenio oštećene dijelove.

Ne preosaje ništa drugo nego probat. 

Za fluorovodičnu kiselinu potrebno je upotrijebiti valjak s unutarnje strane i dobro parafiniran, a aerometar treba da bude iz platine.
 
-Specifična težina--------%HF
vodene otopine HF
1,005                              2
1,012                              4
1,021                              6
1,028                              8
1,036                              10
1,043                              12
1,050                              14
1,057                              16
1,064                              18
1,070                              20
1,077                              22
1,084                              24
1,090                              26
1,096                              28
1,102                              30
1,107                              32
1,114                              34
1,118                              36
1,123                              38
1,128                              40
1,134                              42
1,144                              46
1,155                              50

*Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g..