naprijed »

Malo sam tražio po udžbeniku iz anorganske kemije dobivanje klorovodika i kaže ovako:

U destilacijsku tikvicu uspe se oko 15 g NaCl i ulije oko 25 ml conc. H2SO4.Uz blago zagrijavanje smjese razvija se klorovodik.U bocu ispiralicu doda se conc. H2SO4 za sušenje klorovodika i time se plin uvodi u destiliranu vodu.   

Često ćete vidjeti po Internetu (najčešće u e-skoli u stručnim odgovorima) da stavljaju takvo ime, kao i druga kriva i zastarjela takva imena, al to je plod ne greške već neznanja i velike neupućenosti.

Na stranicama e-škole rade sposobni ljudi sa različitih visokoobrazovnih institucija u Hrvatskoj, tako da se ne moraš brinuti - njihove "pogreške" sigurno nisu temeljene na neznanju i neupućenosti, nego na osobnoj preferenciji prema jednoj ili drugoj vrsti nomenklature. Svatko tko je ionako nešto više upućen u kemiju, susreće se redovito sa više različitih oblika nomenklature tvari, tako da ne vidim zašto bi to bio problem.

Ne postoji, ne samo komercijalno dostupan ili tvorničko proizveden, nego općenito njen veći postotak.

Što se ovog tiče, pročitaj moj prethodni post u ovoj temi.

Ako baš želite dobiti koncentriranu solnu kiselinu, možete uvoditi klorovodik u vodu. Njega je možda najlakše dobiti iz aluminijevog klorida.

Klorovodik možeš dobiti na masu različitih načina, reakcijom sumporne kiseline s natrijevim kloridom, reakcijom solne kiseline i kalcijevog klorida, reakcijom natrijevog klorida i natrijevog hidrogensulfata, reakcijom solne i sumporne kiseline, itd. Sve navedene metode mi se čine bržim i jednostavnijim.

Teoretski, destilacijom bi trebao dobiti koncentriranu solnu kiselinu. Neki su prisiljeni raditi je na ovaj način, jer ne je nekima nedostupna 36%.

Teoretski da, eksperimentalno ne. Na taj način eventualno dobiješ azeotropnu smjesu od nekih 20% HCl-a.

Ostalo što si napisao je bilo zanimljivo za pročitati, ali bilo bi lijepo da uspiješ sadržaj budućih posteva malo više sažeti i odvojiti u više odlomaka. Također, dobro bi bilo da buduće tvrdnje potkrijepiš kojom kemijskom jednadžbom, jer neda se svakom čitatelju ići provjeravat sve što si napisao.

Čuj me, stavio sam ih u zagradi. Radi se o zastarjelim imenima. A sad kako te koji profesor učio u srednjom ili osnovnoj (a možda u obe škole različito?), to je do njih. Oće li te jedan učiti klorovodična, drugi solna, a na e-skoli čitati kloridna, sve je do tebe oćeš li to sve strpati u isti koš "HCl". Napisao sam nazive da se znaju oni najčešći, a vjerojatno ih postoji i još.

Da, postoji 40%, ali ja sam i napisao, ako se dobro ne skladišti (kako si ti napisao niska temperatura i visok tlak) već nakom prvog otvaranja koncetracija počinje opadati i postepeno polako dolazi do onih 36% gdje se zadrži do daljnjega.

Vidio sam navedene načine njegovog dobivanja u prethodnim postovima, al se meni u prvu ruku ovaj činio najpogodniji, umeš Al folije i otopiš u HCl-u i dobiješ aluminijev klorid, upitno dali je jeftinije, a sad što je brže a što jednostavnije, trebalo bi se napraviti sve pokuse u jedan dan i štopat pa bi bio na najsigurnijem terenu :)

Sažeti oću u buduće što više mogu kraće i odvojiti kao i sada. Primljeno na znanje!
S nekim sam kemijskim jednadžbama na Vi a s nekima na Ti, a nije da mi se svaki put dadne, al nastojat ću! ;)

Solna kiselina (HCl, klorovodična kiselina, kloridna kiselina, otopina vodikova klorida (klorovodika)). Kloridna kiselina je zastario naziv za nju, a solna trivijalan naziv za klorovodičnu kiselinu. Često ćete vidjeti po internetu (najčešće u e-skoli u stručnim odgovorima) da stavljaju takvo ime, kao i druga kriva i zastarjela takva imena, al to je plod ne greške već neznanja i velike neupućenosti..
 

Znam da je post dosta star, ali ne mogu ne komentirati. 

Vidim da ne poznaješ ljude koji rade e_skolu kemije, pa da ti nešto pojasnim. Ljudi koji to pišu su ili dr.sc.chem ili studenti 5.godine kemije na pmf-u. Znači, stručnjaci što se tiče kemije. Osobno ih znam jer su mi profesori/asistenti. Tako da kad dostigneš njihovo zvanje i znanje, tek onda možeš reći da neznaju ili su neupućeni a do tada šuti i uči što više možeš-kao svi mi obični smrtnici

Ja ju pak nabavljam u dućanu boja i lakova i to 20%-tna, mada 1 % više od one iz dućana, al me veseli, jer mi je lakše računati. ;)

HCl možeš dobiti tako da pomiješaš sumpornu kiselinu i NaCl (podosta ga stavi jer pospješuje izlaženje HCl-a) i tako zagrijavaš. Otrovan je, bezbojan, lako zapaljiv, plin oštra mirisa i nadražujućega djelovanja na sluznicu i kožu. Ako misliš nekamo uvoditi plinoviti klorovodik (manje količine), možeš i nakapati koncentrirane sumporne kiseline na natrijev klorid.

Klorovodik se pripravlja u epruveti tako da se stavi 4g kuhinjske soli i 2 mL koncentrirane sumporne kiseline. Lijepo je složiti takvu aparaturu da se epruvetu grije i na vrhu je čep i kroz njega je stavljena zglobna cijev, a na kraju cijevi je stavljen ljevak i dobro izoliran sa cijevi i uronjen je u čašu punu vode tako da se u vodi otapa.

Jednadžba reakcije je:
NaCl_(s) + H₂SO_{4 (konc.)} -> HCl_(g) + NaHSO_4(s)

Ako žariš kuhinjsku sol s običnom glinom, trebao bi izlaziti klorovodik. Tako nekako je klorovodik prvi put i dobiven negdje u srednjem vijeku. Anorganske kiseline vrlo važne u kemijskoj industriji jesu sumporna i klorovodična kiselina.


Specifične težine vodenih otopina HCl kod 20 °C / 4 °C:

Bé-----Spec.tež.------% HCl---g u 1 litri

0,5     1,0032                1             10,03

1,2     1,0082                2             20,16

2,6     1,0181                4             40,72

3,9     1,0279                6             61,67

5,3     1,0376                 8             83,01

6,6     1,0474                 10           104,7

7,9     1,0574                 12           126,9

9,2     1,0675                14           149,5

10,4   1,0776                16           172,4

11,7   1,0878                18           195,8

12,9   1,0980                20           219,6

14,2   1,1083                22           243,8

15,4   1,1187                24           268,5

16,6   1,1290                26           293,5

17,7   1,1392                28           319,0

18,8   1,1493                30           344,8

19,9   1,1593                32           371,0

21,0   1,1691                34           397,5

22,0   1,1789                36           424,4

23,0   1,1885                38           451,6

24,0   1,1980                40           479,2


_{Literatura: Priručnik za kemičare, dr. ing. Dragutin Kolbah (drugo izdanje), izdavač: >>Tehnička knjiga<<, izdavačko poduzeće, Zagreb, Jurišićeva 10, za izdavača odgovara: ing. Kuzman Ražnjević, uredništvo priručnika i monografija:Glavni urednik: Zvnonimir Vistrička, Tehnički urednik: Žarko Pavunić, Korigirao: Autor, Tisak: >>Budućnost<<, Novi Sad, Tisak dovršen: travanj 1961.g.}

Gdje si to uspio naći? Možeš i preko poruke odg.

Naišao sam na klorovodičnu kiselinu 36,5%, neotvorenu, valjanog roka u jednom napuštenom skladištu :)

Našao sam u jednoj napuštenoj tvornici danas i preko pola tone kloridne kiseline 15%-tne :)

 

Evo slike mojih starih boca solne kiseline što sam nailazio na njih po napuštenim tvornicama, a i nešto što sam dobijao na poklon:

   

   

Dućan brodske opreme i bazena.