Doc
|
|
« na: Rujan 04, 2010, 06:38:50 » |
|
Evo ovih dana planiram praviti reakciju izmedju olovo nitrata i kalij jodida (nastaje zuti talog), ali imam problem kako napraviti olovo nitrat. Znam za vise vrsta reakcija dobivanja ovog kancerogenog spoja ali opet trazim od vas za savjet sto efikasniji i (bezbjedan....! ,sto je vise moguce). Ako bi stavio 20grama olova, koliko bi onda trebao staviti ml HNO 3 otprilike. Pb(OH) 2 + 2HNO 3 --> Pb(NO 3) 2 + 2H 2O Pb + HNO3 Pb(NO3)2 + NO + H2O ili mozda u vruci rastvor amonij nitrata staviti komadice olova, da bi se dobio olovo nitrat Sta vi mislite o svemu ovom?????
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Omikron
|
|
« Odgovor #1 na: Rujan 05, 2010, 10:26:12 » |
|
Bilo bi bolje krenut od olovnog oksida ili hidroksida, ali ako mozes na otvorenom radit, onda NO2 ne bi trebao biti preveliki problem.
Koje koncentracije ti je HNO3?
|
|
|
Evidentirano
|
Scientia potentia est.
|
|
|
|
Arbor
|
|
« Odgovor #2 na: Rujan 05, 2010, 11:00:16 » |
|
Ako po ovoj
Pb + 4HNO3 --> Pb(NO3)2 + 2H2O + 2NO2
20 g olova će reagirati sa 24.7 ml conc.(15.6 mol/dm3 ili ~65%) dušične kiseline. Masa Pb(NO3)2 bi trebala biti 31.5 g.
Ako je HNO3 neke druge koncentracije javi pa ti izračunam. Mislim da za ovaj pokus nije potrebna stehiometrija. Pazi što radiš sa olovom i njegovim solima. Olovo u industriji nije čisto, sadrži živu, arsen i bakar.
|
|
|
Evidentirano
|
Real chemist always start from this!!
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #3 na: Rujan 05, 2010, 12:34:23 » |
|
Koje koncentracije ti je HNO3?
Imam koncentrovanu nitratnu kiselinu. Ja ne znam koja je najveca koncentracija nitratne kiseline. Je li 95-100%. Ja sam cuo da se takva naziva pusljiva jer kad se otvori cep izlaze pare.%?
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #4 na: Rujan 05, 2010, 12:40:23 » |
|
Kada dobijem Pb(NO3)2, planiram uraditi eksperiment sipanjem rastvora olovo nitrata u rastvor kalij jodida. Izdvaja se talog olovo jodida prekrasne zute boje. To je primjer za reakciju dvostruke izmjene mjesta.
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Arbor
|
|
« Odgovor #5 na: Rujan 05, 2010, 01:42:23 » |
|
Znam tu reakciju, taj talog isperi sa mnogo vode i filtriraj ga i osuši si talog. Prije je služio kao pigment. Meni je žao KI
|
|
|
Evidentirano
|
Real chemist always start from this!!
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #6 na: Rujan 05, 2010, 02:23:58 » |
|
Nisi mi Arbore izracunao za koncentrovanu HNO3. napisao sam ti vec ranije... A za dobijanje olovo jodida ima i drugi nacin ali ako ti nije zao uloziti malo joda. Komadici olova mogu reagovati s kristalicima joda uz zagrijavanje da bi nastali zuti kristalici olovo jodida. Ti se kristalici trebaju otopiti u malo tople vode i ostaviti da se iskristaliziraju veci prelijepi zuti kristali PbJ2.
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Omikron
|
|
« Odgovor #7 na: Rujan 05, 2010, 02:46:10 » |
|
Evo, ako je za reakciju potrebno 24.7 ml 65% HNO3, onda bi 95% HNO3 trebao oko 16.9 ml.
|
|
|
Evidentirano
|
Scientia potentia est.
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #8 na: Rujan 05, 2010, 02:51:14 » |
|
Prema kojoj se formuli to racuna. I usput koliko bi otprilike vremena trebalo za izvrsenje reakcije ako znas
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Arbor
|
|
« Odgovor #9 na: Rujan 05, 2010, 02:59:43 » |
|
Koncentracija dušične kiseline u koncentriranoj dušičnoj kiselini je ~65% ili 15.6 mol/dm 3. Zove se zato što je to maksimalna koncentracija kiseline dobivena frakcijskom destilacijom. A ona dimeća dušična kiselina koja ima koncentraciju od 95-99% kiselina, ako nema otopljenih dušičnih oksida, prozirna je, ali ubrzo se raspada te mjenja boju u crvenu. Nema tu formule, već moraš prvo svladati mol, koncentracije, pH zatim znaš dio stehiometrije. Evo lijepog dijela!
|
|
|
Evidentirano
|
Real chemist always start from this!!
|
|
|
|
Arbor
|
|
« Odgovor #10 na: Rujan 05, 2010, 03:01:58 » |
|
Evo, ako je za reakciju potrebno 24.7 ml 65% HNO3, onda bi 95% HNO3 trebao oko 16.9 ml.
Ali će vjerojatno doći do pasivacije, jer u otopini kiseline nema dovoljno vode da se sva sol otopi.
|
|
|
Evidentirano
|
Real chemist always start from this!!
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #11 na: Rujan 05, 2010, 03:04:56 » |
|
Evo sad cu ja da pogledam je li u mene dimeca ili nije. Nisam jer otvarao otkako sam je dobio prije nekih 20-ak dana. Hloridnu kiselinu sam otvarao i iznje je izlazila para jer ona isparava...
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #12 na: Rujan 05, 2010, 03:10:51 » |
|
Ipak ne dimi. Znaci da je koncentracija oko 65%. To je koncentrovana. I radicu prema tvojoj reakciji i proracunu.
24.7ml HNO3.
Hvala puno!!!
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #13 na: Rujan 05, 2010, 05:33:04 » |
|
Evo upravo radim reakciju i ne izdvaja se dim crvenkaste i tamne boje NO2, nego gas bijele boje (mozda NO).. Sta kazete...
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Omikron
|
|
« Odgovor #14 na: Rujan 05, 2010, 06:52:08 » |
|
Vjerojatno se vise NO 2 stvara pri koristenju koncentriranije HNO 3, dok se pri koristenju HNO 3 nize koncentracije, stvara vise NO. Slicno je i u reakciji s bakrom.
|
|
|
Evidentirano
|
Scientia potentia est.
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #15 na: Rujan 05, 2010, 08:11:24 » |
|
Pa moze biti.
Ali nije ni meni nedostajalo para NO2. Ovo sam tek kasnije otkrio. Kada sam na 15-ak sekundi stavio poklopac preko case poceo se skupljati gas mrko crvenkasto-zute boje. Kada sam podigao poklopac poceo je da izlazi bas po mom ukusu.
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #16 na: Rujan 11, 2010, 08:19:20 » |
|
Evo da javim da sam uspjesno uradio eksperiment prije 3-4 dana. Pb+ 4HNO3---> Pb(NO3)2+2H2O+2NO2 20g+ 23,2ml---> 31.78Dobio oko 28.1 gram olovo nitrata, tako da je iskoristenje eksperimenta 88.1%. Samo cu morati uraditi rekristalizaciju za dodatnu cistocu.
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
Arbor
|
|
« Odgovor #17 na: Rujan 11, 2010, 10:12:39 » |
|
Odlično, drago mi je vidjeti da ti je uspijelo. Mislim da sa rekristalizacijom ne bi trebalo biti problema. Jer topljivost olovo nitrata pri 20°C je 52 g/100 mL, a pri 100°C- 127 g/100 mL. Ukratko, izgubit ćeš dosta produkta...
|
|
|
Evidentirano
|
Real chemist always start from this!!
|
|
|
|
Omikron
|
|
« Odgovor #18 na: Rujan 11, 2010, 12:35:59 » |
|
Svaka cast Otopi u cim manje vode pri cim vecoj temperaturi i ohladi koliko god mozes nakon toga, i trebalo bi biti ok Po zimi je super sto se takvih stvari tice, beskonacno snijega za hladjenje reakcija i niske temperature preko noci za kristalizacije razne.
|
|
|
Evidentirano
|
Scientia potentia est.
|
|
|
|
Doc
|
|
« Odgovor #19 na: Veljača 27, 2011, 04:14:33 » |
|
Evo napokon se nakanih da uradim ovu prekristalizaciju... Samo da odmah znate da mi je izmaklo očekivanju. Naime radi se o tome da sam poslije prekristalizacije i sušenja dobio veoma sitan i lijep prah olovov(II) nitrata koi je bijelkasto na sivu boju. :mad:Međutim kad napravim rastvor, on bude jako mutan. Testirao sam ovaj nitrat sa kalij jodidom pa rezultati nisu dobri zbog ovoe nečistoće koja se nikako neda izbaciti iz spoja. Pa sam evo nakon nekoliko ispitivanja uočio da kad se taj zamućeni rastvor olovov (II) nitrata ostavi da odstoji duže vrijeme, to zamuženje nestaje tako što se staloži na dno (taj talog se gotovo ne može ni uočiti). Onda sam lagano pipetom uzeo nekoliko ml čistog rastvora sa vrha i rezultat je jako efikasan. Tako da ću sav dobiveni Pb(NO 3) 2 rastvoriti u vodi (zasićen rastvor), i sačekati da se ona vidljiva nečistoća slegne, a onda potom to lijepo pipetom odliti u drugu posudu. Na taj način bi imao zasićen rastvor olovov (II) nitrata koji bi mogao sebi razblažiti sebi po potrebi
|
|
|
Evidentirano
|
Electrochemistry never lies
|
|
|
|
|